Богословље

У овим рнјечима блажени Аугустин додуше говори, да тајна свећенства остаје и онда, ако се нетко отстрани од службе (depositiv) због какове крнвнце, али не говори о тако ним преступные, због којпх се свећенослужитељи на увјек отстрањују од службе и избацују из свећеног реда у ред мпрјана, чпые се они, разумпје се, лишавају благодати свећенста. Разумије ce-, да о неизгладљивости карактера тајне свећенства нпје ни ыогао учнти такав дубоки хрпшћански богослов и познавалац хришћанског учења о тајнама, какав бијаше блажени Аугустин. Кад би он мислио и учио тако, како бп то хтјели Perron е, Schanz и други римски богослови после Трпдентинског сабора, зар он неби био употребио израза »indelebilis«, који није могао незнатп такав класични познавалац латинског језика, какав бијаше блажени Аугустин ? ! Та како би ыогао учкти блажени Аугустин о »неизгпадљнвостп« благодати м а које тајне, онај блажени Аугустин, којп, говорећи у свом дјелу »De correptione et gratia« о ониыа, »који.су благодат приыпли. али нпјесу у њој истрајалп«, додаје ове класичне ријечи ; »deserunt et deseruntur« 1 т. ј. остављају благодат св. Духа, и она њих оставља ! Међутим, базирајућп ce понајвише на учењу блаж. Аугустина, односно на његовим ријеч Има о тајни крштења и свећенства, за које он каже : »Utruinque enim Sacramentum est ; et quadam consecratione utrumque homini datur« (Contra Epistolam Parmeniani, lib. 11. c. 28) 2 и творац термина »character indelebilis« T о ма Акви нс к и није нашао дйректног учења о »неизгладлШвости« карактера тих тајана код блаженог Аугустина, већ како признаје римски богослов Staηо ni к, он (т. j. Тома Аквински) »hieraus die Unauslöschlichkeit des Charakters aKI citet« !. 3 Јасно je, да Тома Аквински »ableitet zuviel !. 4

1 Mig n e, s. 1. t. 44. col. 942.

2 Mig n e, s. 1. t. 43. col. 70.

3 Wetzer und Wel t e’s, Kirchenlexikon, 11. Aufl., 111. Band. Freiburg i. Breisgau 1884. col. 68.

4 Поводећн се за римским богословима и eπ. Н и к од и м (Милош) (Правила прав, церкви, т. 11. Спб. 1912. стр. 61.) држи, да je блаж. Аугустин учио »о неизгладљпвом карактеру« тајне свећенства, чега у ствари нема у његовнм дјелима. Y исту погрјешку пада en. Нико д и м, када у свом доцнпјем делу, »Ц р кве и о казнено прав о«, Ыостар 1911. на стр. 287. тврди, да je »иепонављање (тајне свећенства) блаж. Августин у своје вријеме мотивисао са ней згпадл> и в и м кар акте р о м свештенства,«

180

Богосповље