Богословље

боравка у дотичном манастиру, ранг који неко заузима у манастпрској хијерархији, а као нарочито одлучан момент важи лпчна ваљаност и специјално способност за управу. Aetas canonica нпје фиксирана у овом погледу. Изборни акт подлежи потврди надлежног episcopus ordinarius, који има право да нзбор потврди односно потврду ускрати ; исти епископ извршује и каноничку институцију. Тек актом конфирмације и ннститудпј е постаје изборни акт коначан и правоваљан и овим актом истом ступа новоизабрани у сва права настојатеља. Компетенција манастирског настојатеља je неогранпчена ; у његовој личности концентрпсана je сва управна власт. Она се простире на све области живота и делатности манастирске заједнице. У смислу Јустинијанове легислацпје настојатељ je једини позван, да одлучује о примању у манастир искушецика. У погледу права примата у монашки сталеж показују одредбе nov. 13 с. 2 и nov. 155 с. 35 ed. Zach. I. 60 —2 π 11. 319 битна неслагања ; док je у смислу прве одредбе настојатељ везан за савет и consensus манастирског братства, друга му одредба додељује право искључивог одлучивања у том питању без претходног оаслушања манастирског братства (έάν μέν γνώριμός έστιν δτι ούόεμια τύχη ύπόκειται, ό ηγούμενος τού μοναστηριού ότε cuviboi τό όχημα αύτψ παράσχοι). Акт примата у монашки сталеж не потребује епископске коиформације. Сиецијалну одредбу садржи Јустинијанова легислација у погледу примата у монашку заједницу монаха, који xohe да пролазе из једног манастира у други. Nov. 13 с 7 (ed. Zach. 65) предвиђа могућност, да такав брат буде примљеи у заједиицу другог манастира, док nov. 155 с. 42 (ed. Zach. II 323) еиергично позива манастирске настојатеље, да таквим особама уократе примате у заједницу. У прејустинијановој епоси право примата нових чланова заједнице спадало je иошьучиво у компетенцију настојатеља ; само у ретким случајевима имао je настојатељ обичај, да претходно затражи савет свог братства. У погледу подељивата отпуста једном брату из манастирске заједнице Јустинијанова легислација yonhe не садржи никакве диспозиције. Из материјала, садржана у житијама светитеља монаха, види се, да je подељивате отпуста било резервисано нахођету манастирског настојатеља. Акт отпуста није подлежао одобрењу надлежног епископа.

193

Правки положа] и организација грчких манастира

Богословље