Богословље

Пре Јустинпјанова законедавства по свој прилици у грчкйм манастирима уопће нпје било фиксиранпх п јединствених прописа у погледу попуњавања положаја настојатеља. Приликом самог акта оснивања манастира пзбор настојатеља уонште нпје ыогао доћп у обзир ; свагдањи ктитор, уколпко je био истовремено и монах, постојао je ipso iure предстојник свог новоснованог манастира, à ако je ктитор био световњак, делегпрао бп управу манастира оној монашкој личности, коју je сматрао најпогоднијом за тај положај и за вршење систим скопчанпх функција. У току даљег развитка, све до конца прве трећине VI. стол., био je уобпчајенп modus попуњавања вакаитног настојатељског положаја десигнација од стране настојатеља, који je умирао или са свог положаја одступао ; попуњавање овог места пзбором, који je врпшло братство дотпчног манастира, ретко ce догађало, као што се види из сачуванпх савременпх извора. О каквој конфирмацији извршеног акта иостављања настојатеља, који би вршио надлежни oposcopus ordinarius, нема у изворима још никаква трага. Тежља, да се постављање настојатеља у свим манастирима јединствено регулише, и евентуалне распре, које бп том приликом могле настати, за будућност предупреде, побудила je вероватно цара Јустинијана, да законодавним путем статупра своје прописе и одредбе, које се односе на постављање настојатеља (Cod. Just. I 3, 46 од год. 530. nov. 13 од год. 535 с. 9 ed. Zach. I 65/6 и 155 од год. 546 с. 34 ed. Zach. II 318/9). Према одредбама ових конституцпја тече изборнп акт настојатеља како следш Код набора учествују два црквеноправна фактора : сабор манастирског братства, који предузпма и пзвршује пзбор, но није пзвесно да ли овај акт обавља motu proprio на основу властпте пуиомоћи или на основу налога више црквене власти, и компетентан episcopus ordinarius, који извршеном изборном акту подељује или ускраћује своју компетенцију. Активно и пасивно право избора имају сви чланови манастирског братства. Сам пак изборнп акт врши братство као целина али и већпна братства има право да правоваљан изоорни акт обави. О самим модалптетима избора не налазимо у Јустинијановим конституцијама никакве ближе одредбе. Јустинијанове конституције садрже у .битностп идентичне одредбе гледе својстава, која важе као претпоставка за пзбор на положај настојатеља ; као таква својства истину се дужина

192

Богослов.ъе