Богословље

нацпја свих чланова заједнице вођству настојатеља. Ресигнација сваког појединог члана братства на властиту вољу (άποταΗαεθαι τοίς ίδίοις θελήμαει) и апсолутна покорност (ύπακοή) према настојатељу манастира важе опћенито као најсигурнпја средства, помоћу којих појединп члан манастирске заједнице може постпћи спасење (μέγιστοι γαρ έις σωτηρίαν ψυχών φάρμακον εγίνωσκει ύπάρχειν την κατά θεόν ύπακοήν Theodori encomion in s. Theodosium ed. Usener p. 75 ; ô 5e (sc. Hypatios) πατρική ύπακοή φερόμενος και γνώεκων δτι ύπακοή ζωήν κατεργάζεται [Joh. XII 50] Callinici vita s. Hypatii p. 15/6). Између настојатеља и манастирског братства постоји апсолутна неједнакост, аналогно односу између оца и његове деце између учитеља и ученика пзмеђу пастпра н оваца те између Христа и његова духовна стада. Манастирски настојатељ je слика и прилика самог Спаситеља, a ово схватање положаја настојатеља унутар манастирске заједнице принциппјелно и ipso iure искључује сваку могућност и поыисао на једнакост права ; повреда принципа послушности према настојатељу, прекршивање његових налога и забрана те неизвршивање његових заповести сматра ce идентичним са повредом послушности према самом Спаситељу. Устройство киновитског манастира je строго монархичко ; положај настојатеља једнак je положају хеленистичког монарха. Настојатељ 4 je y вршењу своје управне власти једино у погледу алијенације црквено манастирског иметка и претворања краткорочног закупа у вечити наследии закуп везан и ограничен, док у свим осталим управним актима никако није везан за consensus свог братства. Достојанство и звање настојатеља није ни временем ограничено т. ј. оно je у принципу доживотно. Упражњење настојатељског положаја иаступа смрћу добровољним одступом (ресигнацијом) и правоваљаним депозиционим актом од стране претпостављене црквеие власти. После сумариог увода о положају настојатеља уопће прелазимо на приказ постављања настојатеља, љегову компетенцију и однос компетеиције иастојатеља према компетеицији манастирске заједнице или братства.

4 У грчкој терминологији постоје за озиачење настојатеља три термина: ηγούμενος, αρχιμανδρίτης и αββας. У терминологией држ. закона употребљују се сва три термина, први најчешће а последњи веома ретко. Канонично законодавство икуменских и топичких синода до inch 787 позиаје само први термин. У хагиографској литературп јављају се promiscue сва три термина.

191

Правки положа] и организацией грчких манастира