Богословље

Као саставни део епископског права надзора над манастирима фигурпрало je право епископа, да прелаз монаха из једног манастира у другп по свои нахођењу дозволи или забрани (Nov. Just. 13 с. 7 ed. Zach. I 65). Важно право било je епнскопима подељено стварањем привилегисаног судског форума за монахе. Цар Јустпнпјан je найме у својој конституции од г. 539 (nov. 98 ed. Zach. II 9 sqq) донео одредбу, да пзмеђу монаха н цивилних лпчности пендентни правни споровп и процесн буду изузетно од редовних цивилних судова и епнскопима делегирани, а истовремено су епископп добили налог, да процесе, које би цивплне особе покренуле против монаха и монахшьа његова црквеноправног подручја, по прописима важећих државннх закона и црквених канона раеправљају и одлуке доносе (ср. осим нанред споменутих закона и nov. 155 с. 21 ed. Zach. II 310-2). Напослетку веома важно je било право локалног episcopus ordinarius, да вршп надзор над админпстрацијом и руковавьем ыанастпрског иметка. Свака алијенацпја као и уопште свака промена супстанције манастирског иметка била je везана за одобрење надлежиог епископа. Овамо спада и претварање краткорочног закупа манастирскпх добара у вечити, наследии закуп т. зв. emphyteusis 1 (ср. одредбе у Cod. Just. I 2, 17; пол·. 148 с. 6 ed. Zach.' II 250-1).

§ 2. Настојатељ манастира и сабор манастирског братства.

Устројство односно организација манастира служи поглавито сврхама постигнућа хришћанског односно монашког савршенства (τελειότης) и добпјања спаса душе (σωτηρία ψυχής); постпгнуће овпх циљева условљено je и оспгурано строгом цисцпплшюм. Основип принципп кпновптског манастирског устројства, коме Јустпнијаново законодавство главну пажњу обраћа, јесу сједне стране апсолутна једнакост чланова манастирске заједнпце међусобно, која налазп спољашњег пзраза у називу αδελφός и у једнаком начину живота свих чланова манастирског братства, с друге стране пак безуветна суборди-

1 О рпзвитку овог манастира ср. L. Rineis , Zur Geschichte der Erbpacht. Leipzig 190) π M. Rostowzew, Studien zur Geschichte des römischen Kolonats. Leipzig 1910,

190

Богосповље