Богословље

царева Теодосија 11. π Валентпнијана 111. од г.. 455 Сод. Just. 13,22 и царева Леона I. и Антемпја од г. 471 Cod. Just. 1 .3, 29). Ова мера била je условљена и изазвана разноврсном. и јако разгранатом политичном, а нарочито црквенонолитичком акцијом и агптацпјом монаха у V. стол. Истој евреи служи и одредба can. Chalc. 4 и 23. Снецијално право епископа било je постављање једног старог монаха за саветника и апокрисијара у женским манастприма као и двојице пресвитера и једног ђакона у истим манастирима у еврху обављања богослужбених функција (Cod. Just. I 3, 43 ; nov. 155 c. 36 ed. Zach. II 320/1.),. У вршењу горњег надзорног права епископи су неки нут учинили тпранске поступке и атроцитете, и шта више прелазећп границе своје компетенцпје арогирали себи права државне власти (ср. н. пр. поступай епископа града Халкедона против архимандрита Александра и Хипатија, који je кулминирао у доношењу sententiae exilii против споменутих архимандрита и пздаваньу налога епископским егзекутивним органима, да ову одлуку изврше, Callinici vita s. Hypatii p. 118/9, или пак од јерусалимског епископа извршено насплно одстрањење монаха Геласија и јерусалимске катедралне цркве (Apophth. patr. Migne P. gr. 65 col. 149-152). Супротну слику пружа ренитентно држање појединих монаха па и целог монашког збора појединих црквених области не само према њихову легитимном episcopus ordinarius, него и према највишем органу целе цркве, према икуменском синоду. Амо спада поступай Хипатија према цариградском епископу Несторију, кога Хипатије због његова антпортодоксног расположења није више сматрао епископом те je приликом приношења св. жртве на литургији изоставио уобичајену комеморацију Несторија као надлешног епископа. (Callinici vita 5. Hypatii p. 107). Ово самовольно прекидање црквене комуније и пропуст комеморације надлежног епископа, који још није правомоћно осуђен од стране компетентног црквеног судског форума, карактерише се као акт најгрубље реиитенције и најтеже инсубординације. Палестински монаси су као целина заузели најодлучније становиште против закључака халкедонског икуменског синода, прогласили их неваљаним и ништавним и агитовали међу народним масама против и стих закључака (Cyrilli vita s. Euthymii Anal. gr. I 55-6).

1 89

Правнп положај и органпзација грчкпх манастира