Богословље

братства пли већег дела истог против владајућег настојатеља спредставком локалном епископу, да место настојатеља, које братство сматра упражњенпм, попуни именовањем новог настојатеља (vita s. Sabbae ed. Cotelerius Eccl. cr. mon. 111 245/6 π 267/70). ■ (Свршиће ce)

Филарет ГраниЋ.

БЕСЕДА НА ГОРИ У НАСТАВИ И ВАСПИТАЊУ

Један од најважнијих депова јеванђепског учења како за настану, тако и за васпитање и живот уопште, јесте беседа Исуса Христа на гори. Она je одржана недалеко од Генисаретског Језера на једћом прилично впсокоы брду, са »местом равним« на врху (Лука 6, 17). Ту, на заравњу тога узвпшења, Божанскн Учитель je пред својим уч*еницима и пред сакупљеНпм народом »из Галилеје и Десет Градова« и »из све Јудеје и Јерусалима«, па чак, »и испреко Јордана« и »из приморја Тира и Сидона« (Мат. 4, 25 ; 5,1 и Лука 6, 17), join одмах у почетку свога јавћога рада, изложио у системи суштину свога учења. Он je ту првипут указао на разлику између старозаветнога и свога схватања, и пстакао нове идеале за људскп живот и људско васпитање. У овој својој беседи Спаситељ je показао људима, пре свега, пут за уређивање њихових односа према Богу и према људима ; показао им je, да je прави однос према Богу условљен односом према људпма и обратно, да сваки поступак према људима треба да потиче из преданости Богу као извору и носиоцу свега, што je добро, лепо и узвишено. Али у исто време у Беседи на гори истакнути су и вечни пдеали за трансформисање саме природе људског бића. Ту je показан пут за владавину воље Божје у људском животу. Другим речима, у Беседи на гори откривен je закон духовнога света, који човека може подићи у један виши живот, ако одлучно стане насупрот својим нагонским жељама и прохтевима. У правоме свом значењу Беседа на гори je према томе обеснажење свих вредности прпроднога човека. Она je истицање бољега Ja у нама са свима његовим вишим и савршенијим захтевима. И, ако се човек васпитава у том духу, он ће осећати радост и задовољство и у најтежим

196

Богословље