Богословље

своје, моћи ће да се одазове гласу са висина 1 и да испуни свој животни задатак на земљи. Алл снромаштво духом, покајничкп плач, глад л жеђ за правдой и чисто срце о стали би у процесу људског преображаја без већега замаха, да човек није прожет љубављу ка Богу као апсолутном савршенству. Спаситељ je ово знао, па je зато и истакао стварну љубав премаБогу као основ за развијање свих вншпх пмпулса у човеку. Под таквом љубављу опет он je разумео ону унутрашњу прнпреыност човека, ону његову основну вољу за признање и извршивање воље Божје, а никако фарисејско лицемерство у послушности према закону 2 . Отуда и она његова борба противу фарисеја п њихове спољашње побожности; отуда и истпцање праве побожности у тежњи ка потпуном савршенству. »Будите савршени као што je савршен Отац ваш небески« (Мат. 5,48). Па не само то. У разлагању ове своје замлели Божански Учитељ конкретно одређује и сам пут ка таквом савршенству. »Не сабирајте себи блага на земљи« рекао je он »где мољад и рђа квари, и где лупежи поткопавају л краду« (Мат. 6, 19). Уздигните се изнад онога, што je земаљско, и сабирајте себи блага на небу. Jep, »где je ваше благо, онде ће бити л срце ваше«. »Нико не може служили два господара : Бога и мамона«. (Мат. 6, 21 и 24). Овим својим речима Исус Христос je показао, да je дубоко познавао унутрашњу структуру нашега бића. Он je показао, да je човек својом нагойском унутрашношћу привезан за земаљска блага, а оном другом, духовном страной своје унутрашњости, да тежи Царству Божјем. Па како je природни закон, да »нико не може служити два господара«, то Исус Христос и тражи од својих 'присталица, да свима својим моћима теже само ономе, што je више, што je стално и вечно. »Тражите пре свега Царство Божје и правду његову, а све остало даће вам се« (Мат. 6, 33). Само ако човек одлучно стане »на страну Вечнога« 3 ; ако се без ограниченна реши на енергично сузбијање свега иагоискога у себи, које je симболизирано у тежњи ка земальском благу, моћи ће да одоли искушењима у живогу. Без таквога пак

1 F. W. Förster, Religion und Charakterbildung (Zürich und Leipzig 1925) S. 104,

2 A. Schlatter, Das Evangelium nach Matthäus (Stutgart 1922) S. 41.

3 A. Harnack, Das Wesen des Christentums (Leipzig 1913) S. 45.

199

Беседа на гори у настави и васпнтању