Богословље

одлучнога става не може битп ни говора о васпитању за један виши живот. Јер,прави карактери могу се образовати само ужпвљавањем у оно, што je духовно и натпрпродно. Зато Исус Христос, својим захтевима у Беседи на гори, и тражи борбу протпву свега, што сакати и квари наш прави живот. Он тражи, да се та борба води без нкакве сентименталностп; да се не штеде чак ни поједини делови тела, ако «ису у сагласности са циљем, који јој je намењен. »Ако те саблажњава твоје десно око, ископај га«, и »ако те саблажњава твоја десна рука, одсеци je и бацп од себе, јер ти je боље да погине један од удова твојих, него да све тело твоје оде у пакао« (Мат. 5, 29—30). Указивањем на потпуно савршенство и на безобзирну строгост према самоме себи Исус Христос je хтео, да прибере човека око чврстог средишта саме његове унутрашњости. Он je хтео да га ослободи хаотичног стања, и да у његовом духовном животу успостави потпз т ну хармонпју. И запета, кэд би се људи у свему управљалп по захтевима Исуса Христа, које je изнео у Беседи на гори, постигла би се сагласност не само између њихових мисли и речи, ерца и дела, већ и између целокупне њихове унутрашњости и спољашњости. Људска ерца, као израз унутрашњег, духовног живота, била би прожета само искреношћу и истинптошћу, a воља, слободна од сваке раздртости, управљена једпно на прикупљање небеских блага. Под свима околностима речи таквих људи биле би »да, да«, или »не, не« (Мат. 5, 37). Код вьих не би било кварно оно унутрашње око, које помшье Исус Христос у овој својој беседи. Оно би било »свећа телу« (Мат. 6, 22) и давало ону унутрашњу светлост, која je неопходна и за наставу и за васпитање 1 . Зато се у правом васпитавању све и своди на јачање људске духовности и јачање гласа Божјег у нама. II ако je духовна страна човека чиста и отворена; ако je чврсто управљена само на истину и добро, она he у сваком моменту бпти довољна, да нам покаже прави пут у животу. Човек, са таквом унутрашњошћу, може уздићи основе своје природе на виши

1 Ова светлост се помшье и у књигама Ст. Завета. На њу je мпелпо Mojciije, кад je писао о »духу животном« (Пост. 2,7). О њој говори и пророк Јеремије. Њега je мучио огањ »затворен у костима« његовим, кад нпје хтео да објављује вољу Божју (Јерем. 20, 9).

200

Ёогословл>ё