Богословље

pajy у житнице, па Отац ваш небески храни их« (Мат. 6, 25—26). »И за одело што се бринете ? Погледајте на љиљане у пољу како расту ; не труде се нити преду. Али ja вам кажем, да се ни Соломон у слави својој не обуче као један од њих« (Мат. 6, 28 —29). Зар ви нисте претежнији и од птица небеских и од љиљана у пољу ? Ви гладните и жедните за правдой (Мат. 5,6). Другим речима, Исус Христос je желео, да се његови следбеници уче и васпитавају тако, да буду слободни од претераног старања за свој опстанак и од малодушности у погледу на будућност 1 . Он je хтео, да усади у њих пуну веру у милост Божју π да тиме ослободи свеколпку њихову енергију за рад на ономе, што je стално и вечно. Још јаче негласно je Исус Христос потребу поверења и преданости Богу, за васпитни поступай, речпыа : »Иштпте«, »тражпте«, »куцајте« и не губите веру у мок молитве. Jep кад ви, иако .зли по прпроди својој, не дајете сину своме камен, кад тражи хлеба, или змију, кад заиште рибе, »кояико ли ће пре Отац ваш небески дати добра онима, који га моле« (Мат. 7, 7 —11). Само je жеља Спасптељева и ту, да л.удске молбе буду управљене на потребе вишега живота. У цшьу што бољег образложавања тога хришћанског идеализма, Спасптељ je предао својим следбеницима Молитву Господњу, која ће остати кроз сва времена најидеалнијп пример људске побожности. Он je, у овој молитви, показао праву преданост вишем, духовном животу, јер од седам молбп колпко их има у њој шест се односе на духовне потребе и вредности, а само једна на потребе наше телесне природе. Оспм тога и сам пут, којим пролазе молбе, почшье од неба и иде, преко земље, до самога пакла, па се опет врака небу. 2 Ту, у Молитви Господњој, не приступа се Богу са страхом као господару, већ с љубављу као оцу. Он се призива као небеснп Отац свих људи ; »Оче наш«, који си невидљиво свуда, »који си на небесима« (Мат. 6,9). У молбама пак тражи се, да име Божје, као најизразитији символ његове личности, а са њим и његово Небесно Царство и његова воља добију у сили и моћи, те да се и на земљн отклони беда и невоља и да нестане зла уопште. Ово последње

1 Н. Pfeifer, Die Bergpredikt nach Matthäus (Leipzig 1913) S. 114.

2 F. Niebergall, Jesus im Unterricht (Göttingen, Dandenhoeck u. Ruprecht 1922) S. 120—121.

202

Богословље