Богословље

детаљнпје се излаже у другом, делу Молитве Господње, где се каже : »Хлеб наш« и све остале потребе »дај нам данас«, и ослободи нас грехова, које смо учинили ; искушења, у која можемо пасти, и зала, која су поглавито у нама. Све ове молбе опет нзраз су једнога впшег живота, који води владавини царства, силе и славе Божје у све векове (Мат. 6, 9 —13). Али баш ова места у Беседи на гори, којима се полаже основ за виши живот, предмет су најжешћих напада у настави и васпитању нашега доба. Представници модернога социализма иду у тим наџадима тако далеко, да хришћанско учење о хлебу живота, о глади и жеђи за правдой и др. осуђују тобож као обману, да би се заборавила глад за стварним хлебом. Они кажу, да се таквим обмањивањима, као и обећањима награда у загробном животу, паћеници на земљи само заваравају у својој беди и невољи. И хришћанско васпитање, засновано на таквој лажи, не може имати никакав утица ј на морално-социјални напредак људи. Оно не пружа општу религију за све, већ религију утехе, која може имати важности само за сите грађане. Раднички сталеж мора стога отпасти од хришћанства. Он се мора прикупити и организовати у друштва, која ће повести борбу за своје животне интересе. У том циљу оснивачи марксистичког социјализма одбацили су све, што носи у себи самостални, духовни карактер, и ставили своје васпитне идеале у директну противност са религиским. Царство Божје, тај највећи религиозно-етички циљ хришћанског живота, и потреба искупљења, ради унутрашњег препорођаја човека, за њих немају никакве вредности. На место Царства Божјег они истину »земаљске задатке« и »оспособљавање за најобичнија културна уживања 1 «, а на место унутарњег препорођаја човека стварање других економских прилика, под којима ће се развити нови тип човека 2 , савршенији него и највећи геније, који je досад радио на културном напретку човечанства уопште. Оваквим чисто материјалистичким схватањем света и живота по коме се сви покрети у друштву, па чак и појава

1 Упор. Н. Schulz, Die Schulreform der Sozialdemokratie (Dresden 1911) J. 259. u 0, Rühle, Neues Kinderland. Bin kommunistisches Schul—-und Erziehungsprogram (Berlin 1920.) S, 5. - S. Kawerau, Soziologische Pädagogik (Leipzig 1921) S. 3 ; E. Kurz, Moderne Erziehungsziele und Katholizismus (München 1927) S. 51.

2θ3

Беседа на Гори у наставп п ваСпитању