Богословље

свих брлга о земаљским потребама. То звучи тешко и несавладљпво, бар за наше прилике, али друго средство не постоји, да се може загосподаритп самим собой, и да се и у најбеднпјим тренутцпма може осетити радост живота. У хришћанству се све своди на унутрашње унапређпвање и на етичко решавање. Чак je и питање о свакидашњем хлебу етпчки проблем. Све се своди на љубав, на солидарност, на узајамно потпомагање, а у погледу на самога себе, на уздржавање и ограничавање својих нагонских тежњи. Карактеристично je још, да Спаситель својим захтевима праве побожности осуђује у Беседп на гори чак и милостињу, молитву и пост, ако се састоје само из спољашње форме. Стари Јевреји пазили су само на величину милостиње, на тачност у молитви и на одржавање прописа о посту. Ко je у томе предњачио, важно je као побожан човек. Услед тога није ни чудо, што су Јевреји давали милостињу јавно, и што су се молили Богу и постили, да их други виде. Али такву побожност, без унутрашње преданости нечем вишем, Спаситељ je осудио као лицемерство. Кад дајеш милостшьу, кад се молиш Богу и кад постиш рекао je он Не размећи се као што чине лицемери 'по зборнпцама и по улицама. Не показујте то никаквим спољашњим знацима. Људи не мора ј у знати, а Бог то види и без спољашњих знакова (Мат. 6, 2—б и 16—18). Милостиња, молитва и пост треба да буду само средства за развијање побожности. Они треба да уздигну човека и да успоставе прави однос с Богом ; треба да нађу свој израз више у развијању унутрашњих људских моћи, а не у разметљивим спољашњим поступцима. Гдегод je реч о милосрђу, ту се замишљају две личности у неједнаким животним приликама. Једна je од њих у беди и невољи, а друга у положају, да може оној помоћи. И, ако унутрашња страна личности у бољем положају није окорела, она се преноси у бедно стање несрећнога брата, осећа његов бол и тежи, да му помогне. У таквим случајевима милосрђе je у најтешњој вези са сентименталном љубави, са саучешћем и сажаљењем. Нема сумње да je добра страна људи и таква врста милосрђа. Али у Беседи на гори Божански Учитељ није мислио на милосрђе, које би имало свој основ само у нашим осећањима. Он je мислио пре на милосрђе, које проистиче из наше побож-

205

Беседа на гори у наставп и васггатању