Богословље

Другу трупу блаженстава чине : кротост (треће), милосрђе према беди и невољи других (пето) и мпрољубивост у односима према свдма људима, па чак п према непријатељима (седмо). Овим блаженствима истину се идеалне особине наше душе с погледом на наше односе према спољашњем свету, према ближњдма. Ту се као предмет религи jo, иоред Бога уздма и брат или ближњи и указу]е, да je правд однос нашега Ja према Богу усповљен једхшо односом према људима и осталиы живим створовпмэ. Однос према Богу (побожност) и однос према ждвдм створовдма (моралност) пзложени су у хришћанској религији тако, да чак и не чине две различие области наших дождвљаја, већ само две етапе једног дстог религиозног доживљаја. Jep, она унутарња прдпремност, чдндтд добро под свима околностнма; она тежња нечему вишем, тежња ка Богу, не. може се у хрдшћанском животу ни замдслитд без њенога енергичнога прдвођења у дело 1 . Зато je Исус Христос, у Беседи на гори, и рекао: »Неће свакд, којд ми говори Господе, Господе, ућд у Царство Небесно, већ којд чини по вољд Оца мога, ко]и je на небу« (Мат. 7, 21). Апостол пак Јаков, чдја je посла,нпца проста интерпретаци ja Беседе на горд, каже, да je »вера без добрдх дела мртва, као што je тело без душе мртво« (Јак. 2, 26). Али побожност д моралност ндсу нераздвојне само по хришћанском, теориском учењу. Оне су нераздвојне и као комплекс пспхдчкдх појава. Ми смо прожетд њдма, као целином, join од самог рођења. И та] психолошки разлог даје хрдшћанској религијд она] велики знача], којд она стварно и дма како у дндивддуэлном тако и у социјалном животу. Идеалне особине људскога бића, које су изражене у блаженствдма ове трупе, показују правац, којдм треба да се крећу наше тежње у односпма са другим људима, са нашом браћом, нашим ближњима. И оне су израз једнога вишег живота, који у нашим природним способностима налази само диспозиције за развдјање. Па како се људи и у развијању тих особина јављају као пријатељи или непријатељи, као довитљиви другови, лукави законици, власшщи, који искоришћавају нашу радну снагу;

1 Р. Häberlin у својпм делима : Das Ziel der Erziehung (Basel 1917) S. 49. u Wege und Irrwege der Erziehung (Basel 1920) S, 21, изрпчно тврди, да морал без побожности де може постојатп.

208

Богословље