Богословље

ликом, кад су га у Назарету истерали из зборницё и одвелй »на врх горе, где беше сазпдан њихов град, да би га бацили одозго«. . . . »он прође између њих и отиде« (Лук. 4, 29—30). Или, кад су хтели да га затрпају камењем, он je избегао опасност тпме, што се сакрио и изишао из храма (Job. 8, 29). Па и саме речи Исуса Христа у Беседи на гори : »Тешко вама богати«. . . »Тешко вама сити«. . . »Тешко вама, који се сад смејете«. . . »Тешко вама, кад свп стану добро гово-рити о вама« (Лук. 6, 24—26), показују, да се напред наведене речи не могу схватити потпуно буквално. 1 Са оваквим опет схватањем Христовог учења, дошло би се, како на први поглед изгледа, до извесних контрадикторности у његовој Божанској науци. И заиста, да je Исус Христос проповедао ма какву рационистичку философију, да je хтео да живот фиксира у појмове, једна оваква замерка била би потпуно на своме месту. Али Христос je био како лепо примећује Б. Венерт у својој психолошко-философској студији Беседе на гори 2 далеко и од помисли, да живот људски охвата у појмове. Он je, својом науком, хтео да покаже само пут, којим треба ићи, ако се жели испуњење воље Божје на земљи; хтео je да покаже, »да се ватра не гаси ватром, већ водом« 3 , А то je, по његовом мишљењу, могло бити само подизањем и оплемењавањем људске унутрашњости. Услед тога он и указује, да мотиви за све, па чак и за борбу противу зла, треба да потичу из љубави према ближньем. По његовом учењу сви су људи деца Божја и као такви израз слике и прилике (Пост. 1, 27) свога небесног Оца. Сви имају назиачење, да се својим животом на земљи удостоје синовства у Царству Небесном. Отуда и општи захтев, да се сви сједине љубављу у једну фамилијарну заједницу, да чине једно и са својим ћепријатељима. Људска срца не треба да испуњују мржња и совета, већ љубав, ко ja отклања свађу и раздор и која уноси мир у људско друштво. Jep, »ако језике људске и анђелске говорим и ако имам

1 То исто потврђују и јеванђелске речи: »Тешко вама шьижевници π фарисеји, лицемери, што затварате Царство Небесно од људи«... »Тешко вама«. . . . »што сте као окречени гробови«... и »што зидате гробове пророчима и подижете споменике праведницима« (Мат. 23, 13 —29).

2 В. Wehnert, Jesu Bergpredikt (Tübingen 1914) S. 18 ff.

3 S. I. Chrysostornus, op. cit. p. 265.

213

Беседа на гори у наставп и васпитању