Богословље

пророштво и знам све тајне и сва знања, ii ако имам сву веру да п горе премештам, a љубави немаы, ништа сам« (I Кор 13, I—2). Васпптавање у јачању љубави преыа ближњему и њенпм гранама : кротости, милосрђу и мпрољубивости, битца je ознака целокупне хрпшћанске делатности. Оно треба да нађе свој израз у делима, којима ће се човек моћп оправдатп и пред људима д пред Богом. Колики се значај опет придаје делима, која су произишла из љубавп, види се из тога, што сам Спаситељ сматра све, што je учшьено и најмањем међу браћом, као да je њему учињено (Мат. 25, 40). Јасније од овога не може се представити значај љубави у односу према другиыа ни за наставу ни за васпитање. Принцип пак, на коме би требало да се заснпва тај однос, и ту je прост и ништаван. »Све што хоћете да вама чине људи, чините и ви њима« (Мат. 7, 12). На љубави, дакле, и на милосрђу, а не на хладном егоизму, треба да се заснива правд људски живот. Само и ту речи Божанског Учитеља : »Ko иште од тебе, подај му ; и који хоће да му узајмиш, не одреци му« (Мат. 5, 42), не треба разумети, као да би с отвореним новчаником требало ићи по улпцама и давати све дотле, док се не осиромаши. Спаситељ je тражио само отклањање беде и невоље у свету а не просјачење. Веома леп пример за право разумевање овога његовог учења, пружа пролог 17. новембра. Ту се прича, како су два старца-испосника у Египатској Пустшьи молили Бога, да им открије, да ли има кога у свету, ко му боље служи од њих. II запета, ниша се то открије. Они добију заповест, да иду у једно египатско село, где ће сазнати оно, што су желели. Кад старцп дођу тамо, нађу једнога простог човека, по имену Евхариста, којп je ту живео са својом женом Маријом и бавио се искључпво сточарством. Али, како испоенпци нису видели на њему ништа необично, молили су га, да им каже, у чему се састоји његова служба Богу ? После дужег устезања Евхарист им рече : Ja сам ове овце наследие од својих родитеља, и сав приход од н>их делим на три дела. Један део дајем сиромашнима, други употребљавам за гостопримство, a трећи за издржавање себе и своје целомудрене жене. Кад су ово испосници чули, они су се задивили и вратили у пуетшьу, хвалећи Бога 1 .

1 Вида Прологь, книга первая (Ст. Петербурга 1895) стр. 182. и Н. Велимировнћ-а Омилпје 11. (Срем. Карловцп 1925) стр. 350.

214

Богословљб