Богословље

собом ; најближи су пак брачна лица. Jep, »човек оставља оца свога и матер својуи спа ja се са женом својом и буду две je једно тело« (Мат. 19, 5). Та п толика веза двају лица заснива се на узајамној љубави и благослову Божјем. Она je нераскидљпва, jep по речима Исуса Христа : »Што je Бог саставпо, човек да не раставља« (Мат. 19, 6). Пзузетак у томе чини само један једини случај који je поменут код јеванђелиста Матеја (5, 32) найме, ако je једна брачна страна учинила прељубу«. 1 Ann у том случају, услед повреде оне интимне духовне везе, онога нежног пријатељства, које сједињује брачна лица, брак у правом смпслу више и не постоји. Речи Спаситељеве о нераздвојностп брака уносе озбпљност и веће достојанство у однос између мужа и жене. Оне траже савлађивање самога себе и одржање брачнога живота на достојној висини. Али, у наше доба, ни те Спаситељеве поуке нису остале без својпх противника. Представнпци »слободне љубави« гледају у њима спутавање људске слободе и боре се најенергичније, да их потисну као правило за живот. По њиховом мишљењу задовољавање полног нагона лпчна je ствар сваког појединца, у коју не треба да се мешају непозвани. Садашњи моногамски брак развио се, како гласи основна догма еволуције, из животтьског начина оплођавања (промискуитета) и он треба да остане само док брачна лица пасују једно за друго. У случајевима пак одвратности пли размимоилажења у карактеру брачна лица треба да су слободна, »да разнежу неприродну и услед тога неморалну везу« 2 ; да су слободна, да раскину свој несрећни савез«. 3 И да je брак институција само за задовољавање полнога нагона, можда би проповедници слободне љубави унеколико и имали права. Али брак je далеко од тога, да служи људима само као пријатна забава. Он има много виши и племенптији цшь, него што je аадовољавање полнога нагона. По хришћанском учењу циљ брака je рађање и васпитавање деце. Бог je, како се каже у Св. Писму (Пост. 1, 28), још при створењу света благословио прве људе и рекао : »Растите и множите се и напуните земљу«. Али како ииједно земаљско

1 Речи »осим за прељубу« не палазе се ни код јеванђелиста Марка (10, 11), ни код јеванђелнста Луке (16, 18).

2 А. Babel, Die Frau und der Sozialismus (Stuttgart 1910) S. 475.

3 B. Haeckel, Die Lebenswunder (Stuttgart 1904) S. 175.

216

Богословље