Богословље

бодним од свих светских утица ja. У тој својој намери он je затражио од својих следбенцка јачину и истрајност у испушавању дужностп како преыа Богу, тако и према људима. Само вежбањем у јачини п пстрајности постиже се прави циљ у животу. II хрпшћанство, као Божанска наука о животу, не састојп се само у нежности, саучешћу и љубави према ближњ.нма. Оно носи у себи још и натприродну јачцну, којом побеђује чулнп свет п уздпже човека изнад граница природности у једну вишу сферу, у сферу религиозно-моралне стварности. Јачпна и јунаштво, али право јунаштво, нашли су, услед тога, своју последњу реч тек у Хришћанству. Исус Христос je тражио од својих ученика, којима je поглавито и било намешено последвье блаженство, да сваки испита себе, да ли би и при рђавим погледима на будућност, могао бити шегов ученик. Ко не би имао толико јачине у себи, боље би му било, да се врати својој рибарској мрежи или својојцаринарници, одакле je дошао. J ер. Богу није нпшта одвратније него пролазно одушевљење за шегову ствар. За такве своје следбенике Исус Христос je рекао, да су као бљутава со, која je изгубила укус и није ни за шта друго, осим да се проспе напоље ида je људи погазе 1 . И баш зато жеља Исуса Христа и није била да шегови ученици узму на себе улогу бљутаве соли. Он je тражио од ших, да препороде свет шеговом науком и да га смело приведу остварешу свога назначеша. У томе свои раду они треба да буду неустрашиви. Њихов животни задатак je борба са светом, да би постали свету оно, што je со јелу у погледу на укус и на чуваше од квареша. »Висте со земљи« (Мат. 5, 13) рекао je Исус Христос и као такви позвани сте, да чувате људе од пропасти и да дајете смисао шиховом животу. Али ученици Исуса Христа треба да буду олични соли и у погледу свога живота. Они треба да покажу на себи, да из ших произилази нов живот. И сваки, ко дође, у додир с шима, треба да види, да људски живот има свој смисао и да je шегов циљ узвишен ; сваки треба да дође до убеђеша, да се виши живот на земљи састоји у вршешу воље Божје, а никако у служби својим нагоНским прохтевима, у служби мамону. Ово упоређеше ученика Исуса Христа са сољу показује како примећује X. Пфајфер 2 да je у ондашњем друштву

1 A. Jülicher, Die Gleichnisreden Jesu (Freiburg in Breisgau 1899), 5.70 f.

2 H. Pfeifer, дит. спио. стр. 14 f

219

Беседа на гори у. нэстави и васпптаяьу