Богословље

иста, ако уопште има људске слободе и саыосталности, она je таыо, где се ради на остварењу живота, какав je представљен у Беседи на гори 1 . Ту, у стварној одлучностл за нетто више и боље, доводи се вовек из своје пасивности преыа спољашњем свету у активно стање 2 . Он се позива гласом са висина на вршење својих дужности под свима околностиыа ; позпва се, да своје погледе не управља толико на садашњост, колико на прошлост, на пророке, који су у своје време били презирани а у доба Исуса Христа јако поштованп, и на будућност, на један нови свет, који he постати њиховом сарадњом на остварењу Царства Божјег на земљи. Зли и безбожии људи рекао je Спасптељ »гонили су пророке, који су били пре вас« (Мат. 5, 12). Они he прогонити и све хришЬанске проповеднике ; прогониЬе их због њиховог религиозно-моралног савршенства. Проповеднпцп Христовог учења 6iihe омрзнути и зато, што нпсу од овога света. Jep, »кад бисте били од света онда бп свет волео своје, а како ви нисте од света, него вас ja (Христос) изабрах од света, то he свет мрзети на вас« (Job. 10, 19). Овај изузетан положај ни у ком случају не треба да заплати проповеднике Христовог учета, нити пак да их погорди. Христовп ученицп, којима je ово говорейо, а с вьим и свп остали хришћани, за које je Беседа на гори писана 3 , треба да се васпитавају тако, да њпхову душу испуни с једне стране храбреет, а с друге скромност и љубав према Богу и према ближњима. У случајевима недаћа они не треба да клону, али исто тако и у случајевима успеха и вежбања у врлинама не треба с охолошћу да гледају на себе. Сваки хришћанин треба да je начисто с тим, да се савесност у раду и каријера у животу разилазе скоро увек, и да je сваки напредак у човечанству откупљен безбројним жртвама. Сваки треба да зна, да се вођство у животу награђује пре потсмехом и прогонством, него признаше'м и благодарношћу 4 , ида je Божански Учитељ, баш услед те трагике у свету, хтео да новом наставом и новим васпитањем уздпгне живот „ъудски у једно више стање ; да га учини потпуно ело-

1 F. N. Förster, Christus und das menschliche Leben (München 1923), S. 269.

2 F. W. Förster, Religion und Charakterbildung. S. 127 f.

3 S. J. Chrysostomus op. cit. p. 239.

4 F. W. Förster, Christus und das menschliche Leben. S. 244 f.

218

Богословље