Богословље

животу уопште. Отуда и она порука Божанскога Учитеља, да ће сваки, ко слуша речи у Беседп на гори и извршује их, бити као мудар човек, који сазида кућу своју на камену. А сваки, ко дх слуша а не извршује, он je као луд човек, који сазида кућу своју на necgy. »И удард дажд и дођоше воде и дунуше ветровп и кућа паде и распаде се страшно«. (Мат. 7, 24—27).

Др. Јордан П. Илић.

НАРОДНОСТ СТАРО-ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА.

I Историја питања о народности старо-црквено словенског језика.

У историји решавања појединих питања из области словенске филологије опсежан материал чине научни радови о црквено-словенском језику, нарочито истраживања о народности овог језика. Тако велико интересовање за свештени језикправославних Словена пробудио je код научника тај факат, што ce црквенословенска азбука јавила као прва слика гласова словенске расе, што су на том језику забележени језичниоблици и што je, тако рећи, првипут зафиксиран душевни живот Словена извесног доба, те je сав тај језични материал послужио као кључ за изучавање како прасловенског језика, тако и његових диалеката. Питање народности старо -црквенословенског језика у науци води порекло од Јосифа Добровског, који je тврдио, да je то шесмешано бугарско-српско-маћедински језик« 1 . Ова нејасна дефиниција оснивача славистике везана je са етнографским знањем тога доба, када ce није правило разлике између Срба и Бугара и када je термин »Срби« значио Словени на југу од Дунава. Добровски je образложио био своје мишљење само тиме, што су Ћирило и Методије били родом из Солуна, где je било колико Грка, толико Словена, те према томе и језик ових апостола јесте језик Словена из околиие овог града. Али су Копитар 2 и Миклошић употребили били све своје богато зцавье као и свој огроман ауторитет у славистиди, да научно образложе другу теорију, найме теорију панонског порекла црквенословенског језика, која je дуго у науци сматрана као неоспорна.

1 Cyrill und Method der Slawen Apostel. 1823.

2 Gdagolita Clozianus, 1836.

223

Народност старо-црквенословенског језпка