Богословље

псторичар Dummler 1 овако : у доба Ћирила и Методија предци Словенаца заузимали су не само Панонију, већ и облает на левој странп Дунава, а у данашње ове области Чехоморављани су се доселили доцније. Али 1896. г. издао je Dr, В. Облак своје »Macedenische Studien«, у којима он оцртава говоре Македонских Словена, и коначно je подрио панонску теорију. Нови радови после Облакових студија,у којима je доказао, да се трагови црквенословенских јусова налазе у македонским говорима уоблику -т -, -и са вредношћу самогласника : zmp< <зжбъ, gmba < гжба, гпка <ржка, затим да у о.вим говорима постоје, као и у црквено -словенском језику, трупе -шт, -жд, 2 јасно су показали, да панонска теорија нема озбетьних научних разлога. Јасно je, да хипотеза Димлера није могла да се прими ; ако чешки језик сад нема јусова, њих нема у векини својих говора ни словеначки језик ; у најстаријим споменицима словеначког језика налазимо zondi еждьчнъи, ze сд, zueti сватъи и др. ; у IX- —X веку чешки језик je, као и словеначки, могао имати госне гласове. Име Словака и назив вьихова завичаја Slovensko то je факат само понављања у различили местима словенског света заједничког имена Словена, а не доказ зближавања словеначком језику, јер словачки језик чини прелаз од чешко-моравског к пољском и малоруском језику. У словеначком језику ъ и ь су се изједначили и дали у једНим говорима е, а у другим а ; san <сънъ, dan< дьнь, sen, den, а у западно бугарским говорима ъje прешло у- — о, ь у е : сон, ден, као и у црквено-словенском језику, у источно-бугарским говорима сачувао се траг разлике између ъ и ь. Што се тиче црквено-словенске терминологије латинсконемачког порекла, затим паралела, које се налазе у словеначком и четком језику, а затим у хрватским говорима, и, најзад, мађарских речи, позајмљених из словенског језика са групама št, žd) и са траговима носног изговора, то не може да служи као доказ панонског порекла црквено-словенског језика. Наведена терминологија ушла je у Св. Писмо, чији je превод завршен у Моравији, јер су Ћирило и Методије нашли овде народ, који je навикао био на ову терминологију и на речи, као што су; олтарь, отьць, попъ ; али има речи, које се не могу сматратикао искључива својина народа, који су се убрајали у становнике Паноније ; напр., реч »сокачии (- кувар) налази се и у македонским говорима 3 . Мађарско позајмљивање од Словена речи са носним изговором и са групама št и žd не може служити као доказ да je то позајмљено баш из словеначког

1 Archiv für Kunde österr. Geschichtsquellen В. XIII.

2 Maced. Studien, стр. 19, 21 ; 123—125. Приносъ къмъ българската граматика.

3 Цоневъ. Сборникъ за пародии умотворения, наука и книжнина. София, XVIII, стр. 359.

225

Народност старо-црквенословенског језика

Богословље