Богословље

нице, а не само језичне појаве гласовне вредности и то изговарање прасловен. dj, tj у бугарском и српско-хрватском језику. Пре свега се јавља питање, на који начин би Бугари могли да продру тако далеко и да се учврсте у солунској области, кад се зна, да су Срби раније продрли на Балканско полуострво и прешли у Тракпју. Ако су Бугари дошли доцније, онда се јавља пптавье јесу ли они дошли на Балконско Полуострво као Монголи или као пословењено монголско племе. Ако су дошли као 'Монголи, онда им je требапо доста времена, уираво више векова да се пословене, да приме српско-хрватски језик и да се прожму духом словенске расе. Ако су већ били пославењени, онда се јавља питање, чији говор, говор којег словенског племена лежи у основп њиховог језика. О Бугарима се говори, да су они у оно време, кад су Срби били у солунској области, названој Сервија, били код Сирмија помешани са Аварии; а и другим поганцима, и да су са својим кнезом Аспарухом, сином Курбатовим, под притиском Козара, који су продирали са Истока 679. г. населили римске крајеве између Дунава и Хема 1 . Свакако за време сеобе Словена они нису чинили једну целину, ј ер се зна, да су они 482. г. били савезници императора Зенона против Гота, a такође je познато, да су за време распаданьа Источне трупе Словенства једне масе Бугара биле око Дона, а затим су примали учешћа у навали Словена на Византију. Отуда je логично, да су се једне бугарске масе почеле претапати у Словене пре доласка на Балканско полуострво. Из историје je познато, да су Словени за време прве навале Хуна кренули из своје прадомовине на Југозапад, те су заузели области око Висле, док су северне области ове реке заузимали Пруси. Изгледало je, да су они шили трэгом за Готима на Балканско полуострво ; али утврђивање Хуна у среди шној Европи утицало je на то, да се Словени зауставе у наведении пределима, да чекају погодан моменат на пут на Цариград. У то време се Словенство распало на две трупе· —на Источне и на Западне Словене. Језичне особине сведоче, да су западну трупу Словенства чинили језици : пољско-кашубски, чехо-словачки и лужичкп, а источну руски и јужнословенски језици, А да су Јужни Словени били неко време у заједници са Источним Словенима после распадања Словена на две трупе, сведоче ове језичне особине ; 1. правословен. *čb-to, црксловен. чьто, дало je у руском јез. что (изгов. што), у српско-хрв. што, диалектично са, бугарско що ;2. трупе dl. tl, дале су у руском и јужнословенским језицима ■—l, изгубивши t, док су се сачувале у западно словенским језицима ; * modlitva < молитва, * sadlo < сало, * vedla < вела, * mydlo < рус. мыло ;3. трупе ■— kv, —gv испред ё (-в) у руском и јужнословеиским језицима прешле су у

1 К. Иречек, Исторнја Срба. Св. I. стр. 62, 64.

227

Народност стар Ô-Цр к в енр слове нетто г језика