Богословље

словенско еда, Iеда, српско-хрват. еда, малоруско ћенге (тамо), пољско hen, кашуб, hevo ; прасловен. * hože, * heže, кашуб е (- п), српско-хрв. е (- да), староруско оже (- што, ако, да), словачке и кашубско ež, пољск. iz (- да) ; 4. губљење v из и uy почетку речи : * щъъ > užb > уж, малорус, вуж испор. срп. хрв. уже un jb(=uujb) * uujb-къ, *uujna (лит. avÿnas)» дјвкв, ujna > ујак, ујна, словеначко ujec ;5. употреба префикса \гъ место vy: *муЬогъ > izbon> > избор ; 6. диалектични прелаз праслов. dj, tj у d’, t’ > д’, к’, затим једнак правац развоја умекшавања d, t пспред je ; 7. употреба свезе »да« у зависним прирочним реченицама ; све су то особине, које говоре за то, да су се бугарске масе кретале заједно на југ са Јужним Словенима и да су оне пословењене дошле на балканско полуострво. О другој групп Бугара говориће се доцније, овде ћемо се задржати на кретању Словена.

2. Кретање Словена и језичне особине група.

Кад je ослабила моћ Хуна у другој половини V века, Словенима je био отворен пут на југ. И они су из Повисља пошли к ушку Дунава трагом за Готима 1 . Вероватно, говори А. Шахматов, кретање Словена je било двојако : једни су ишли на запад, а други на исток ; на запад су пошли предци Јужних Словена, а на исток предци источних Словена. И то je био узрок распадања источног и западног Словенства. Али je несумњиво и у једних и у других била једнака намера обе су трупе тражиле могућност прелаза Дунава и продираньа у Византијску Царевину 2 . О тим групама Словена сведоче и Визатинци : они западну Г РУ П У 30В У ςχλαβηνοί,, а источну ΑΑνταί или ~'Αντες. Прокопије 3 говори, да »Словени« и »Анти«, иако немају заједничког дара, одвајкада живе у заједници, чинећи заједничку државу, која се управља од народа ; пре су они имали заједничко име Spori. »Словене« од Анта je, изгледа, одвајала река Прут, као што je Вестготе од Остгота делила река Дњестар. Али свађа са »Словенима«, која je утицала на то, да су »Анти« изгубили могућност заузимања Балканског Полуострва, приморала je Анте, да иду на исток ; има података о томе, да су они заузели Јужну Русију до Дњепра и чак преко Дњепра на север до Азова. Крајем VI в. »Анти« су почели да склапају савез са Византијом, која их je искоришћавала у борби са »Словенима« 4 . Кретање Јужних Словена на Балканско полуострво није било једнако. Изгледа, да су се они за време велике сеобе народа

1 испор. Niederee. Slovanske starožitnosti, 11, 178.

2 Введете въ курсъ русскаго языка. I. Петроград 1916. стр. 46.

3 De bello gothico.

4 Niederle 11, 214, Из сведочанства Михаила Сиријског.

229

Народност бтаро-црквёвюсловенског језика