Богословље

* db e nb. Од њих су, вероватно, Румунп позајмили речи : oglinda, срп. хрват. огледало, lindina > срп. хрв. ледина, smi’ntesc > * snmçti sç, срп. хрв. смејати ce ; svmtesc > срп. хрв. оветити. У овој групп Словена били су »Другувитд«, племе, које je за време заједнице са Источнпм Словенима добило своје име од карактера местности * drbgovo мочваран, испор. назив староруског племена »Дреговичи«. Друга, вероватно, већа маса Словена продирала je са севера на југ из Посавине и средњег Подунавља двојако једна трупа je пшла подесном саобраћајном линијом у долину Велике Мораве, одакле се спуштала ка долини Вардара и, заузевшп пределе ове реке и њене притоке, продрла до Грчке, те ушла у везу са Словенима, који су се били настанили у области Солуна. Друга пак трупа ове веће масе продирала je преко Посавине пределима реке Дрине. Обе ове трупе биле су у тесној вези, нарочито у пределима од Копаоника и Рогозне до Дурмитора, а затим око Комова, уским долинама око Рашке, Ибра, Таре, Пиве и Лима, дакле, предели, одакле воде путеви ка Морави, Вардару и Јадранском Мору. Ове трупе су основале доцћије државу Рашку (Rascia) са престоницом у Расу, а друга мања трупа Зету. Трећа трупа Јужних Словена пошла je двојако : ка западном делупанонског басена и ка долинама источних Алпа, а друге масе, држећи везу са трупом , која je ишла поред реке Дрине, заузимале су области од реке Цетине у Далмацији до Раше у Истри. Ови су доцније основали своју државу, познату под именем хрватска држава, чији je центар био средња и северна Далмација. Трупа пак, која се упутила к источним Алпима, уз долину Мела до ледника Пастерце и до Пустертала, основала je била једну малу државицу. Позната je под именом Словении. Масе Словена, које су продирале ка Вардару долином реке Мораве, изговарале су прасловенск. : 1. е као е ; * vëra * mëra, * séverb ; 2. праслов. dj, tj као dV, t’š’ : * med’z’a -> међа, * not’š’ ) Hoh ;3. прасловен. заменицу * čbto као što ) што, 4. ъ као о а : * 8ъ а пъ, ь - као е а : * db a nb. Племена, ко ja су се спуштала поред реке Дрине, изговарала су : 1. прасловен, е као ie : * viera, * sieno, * miera; 2. праслов. ъ као нејасно а : * зъпъ > зеапъ, ь - као нејасно e“ и као e' i * dbnb) de a n, de'nn 4. прасловен. sj i zj као s’: * sekira > s’ekira, -x-s’evern > seven,, * iz’ëlica ) iz’elica; праслов. l тројако : а) тврдо Î, као и у пољском у руском језицима, испред а, о, и: glava, labudn, lukn, lovn ; б) средњеумекшано 1’ испред i, e, ё : l’ivada, liepo, led’a ; в, сасвим умекшано 1ь (ль), створено под утидајем jizelje ) zelbe) зелье, сЫёвъ > сЬИевъ > хльеб). Племена пак, која су доцније била позната под именом Хрвата, имала су исте језичне особине, сем умекшавања s и z испред j. Масе Словена, познатих доцније под именом Словенаца, изговарале су : 1. православен, ё као é : * besëda, -х- brëgn,

231

Народност старо-црквенословенског Језпка