Богословље

За вэланост »getha« потребно je да je жена e весна акта развода и да эна шта он значи. Зато не важи »geth« којп je оставлен жени код ногу за време њеног сна (Gitt. 78а), нити се еме разводити малолетна, која још није .у стажу да разуме тај акт (Ibid. 64b). Само разводно нпсмо гласи овако: »У дан неделе, дан, месеца , године од створења света по примљеном рачунању, у граду који je на обали реке и крај извора воде ja N. N. (тачно име) син N. N., који станујем данас, у граду ......... који je на обали реке и крај извора воде добровољно и ни од кога не присшьен, желим и разводим се, щалем и отпуштам тебе жено моја N..N. кћери N. N., која станујеш данас у граду који je на обали реке крај извора воде и која си била моја жена у пређашње времб ; и тако, ja се разводим с тобом, шаљем и отпуштам те, да си у праву да се можеш слободно удати ма за кога ; и нико нема права да ти од данас смета до века, и ти се слободно можеш удати за свакога човека, и ово нека ти je од мене акт отпуста, уверење за развод, разводним писмом (geth peturin«). По закону Мо j cej а и Израила.

N. N. син Ν. N., сведок N. N. син Ν. N., сведок 1

Geth се обично писао језиком, који je мешавина старог јеврејског и арамејског, но није била забрањена ни употреби другог којег језика (Gitt. 87 Ь.). Битно je у писму, да се наведе датум и место где се развод врши, тачна имена човека и жене, формула: »ти се мошеж удати за свакога човека« и потпис сведока, који се требају потписати тога дана. (Gitt. 85а). Ако се потпишу на вече у очи дана када he се развод извршити, то морају споменути пред својим потписом. (Šulhan aruk, Eben, ha ezer, 127, 3.). Ако супрузи имају више имена, то ce меће иајпре оно име, с којим се муж прозива на читање Торе, а затим сва остала. Спомињање звања не дозвољава ce ; једино се мора навести, ако je тај човек из колена Ароновог или Левита. Сведоци се потписују само са једним именом и очевнм (на пр. ’Elihu ben Avraham) пли са впше имена (Lei' Benjamin ben Jisrâel), a иза имена мора ce додати речца »°ed«

1 По Maimonides-y, Еир. Енциклоп. 458.

248

Богословље