Богословље

»Какъ ни блестящи воззришя Kiinpiana, но въ нпхъ была такая крайность, что нуженъ былъ генш Августина, чтобы нейтрализовать у обезвредить взгляды Кшцлана 1 .« Блаженп je Аугустин хтио да богословски оправда практику Цркве у учењу о тајнама, против донатпста, те je умјерто прпјашње теорије о сакрпвеном стању благодати Св. Духа код јеретпка, и о потпуној њезпној дјелатностп у Цркви, створио другу теорију, с којом се лакше било помирити онима, којп не допущтаху присуства Св. Духа код jepeTiiKâ, макар оно било и ограничено. Ma да Аугустин и нише: »друго je питање, да ли могу крстптп и они, који Hiijecy нпкад били хришйанпма : нити je могуће о томе нетто тврдити напамет без аукторптета оноликог сабора, колики бп био довољан за такову ствар (sine auctoritate tanti concilii quantum tantae rei sufficit) 2 «, алп ппак он тврди: »Сада се држи првобптнп обпчај католичке цркве, да се они, којп долазе од јеретика пли расколнпка, не крсте понова, ако су прпмпли свето крштење јеванђелскпм рпјечпма«. (si evangelicis verbis consecratum Baptismum perceperunt, denuo non baptisantur) 3 , jep je Христово Крштење свагђе свето, па и код јеретика и схизматика« (quod Christi Baptisma u b iqu e sanctum est, et quamvis apud haereticos vel schimaticos) 4 . Учете, да код јеретика и расколнпка не може бнти (non esse posse) Христова Крштења, блаж. Аугустин тумачи тиме, што прпје нијесу разлпковали саме Тајне од дјејства или корпсти Тајне (non distinguebatur Sacramentum ab effectu, vel usu Sacramenti), те пошто Hiijecy код j еретика и расколнпка налазили дјејства и користи Тајне, т. ј. ослобођења од гријеха и праведности срца, мислили су, да тамо нема ни саме Тајне (ipsum quoque Sacramentum non illic esse putabatur) 5 . Дакле, блаж. Аугустин раздјелио je дјејство тајне крштења, које ce je прпје расматрало као један плод, т. ј, давање благодати Св. Духа, на два дијела, и то на саму Тајну (ipsum Sacramentum), која имађаше и неки знак (dominicum characterem) и на благодат Св. Духа опраштање гријеха. Благодат Св. Духа,

1 Болотов ъ, 1. г. р. 395.

2 Мig n e, s. 1. t. 43. col. 72.

3 Mi g n e, ib. col. 175.

4 ib. coi. 126.

5 ib. col. 197.

262

Богословље