Богословље

правног положаја у тајнп свећенетва. Ordinatio даје' само potestas spiritualis, а право вршења те духовые власти завпсп од добивене iигisd ict iо. Ha тај п а,пин теорија Томе Аквинског о дпјељењу код тајне свећенства potestas sacra mentalis од potesta-s iurisdictionis хтјела je да докаже као нетто првобптно и основно у цркви оно, шго je у стварп постало и развило се псторпјскпм процессы, и то унаточ строге забране древне цркве.'То донекле прпзнаје и Ре гго ηе, кад ппше, да нпкада ни један богослов Hiije сумњао, да су рукополажења, извршена незаконптпм епископом недозвољена, a јесу ли због тога запета п неваљана, узалудна и нишгава (irritae, inanes ас nullae' habendae ordinationes) то je некад бпло најзамршеније питање, тако да je и Учитељ сентенција (т. ј. Петар Ломбард) тгасао ; »Ово пптате праве нејасшш и скоро неразрјепшвпм ријечп учптеља (цркве), које, изгледа, да се (у томе) највпте разплазе.« 1 О томе, како виђесмо, свједоче и црквенп споыенпцп, од којпх једни прпзнају таково рукодоложење нпштавим, а друга ватанпм. Тек учете Томе Аквината, које je затпм усвојпла сва црква (т, ј. римска), установило je правило, да се рукоположења, извршена јеретпцпма, расколнидима и спмонпјацима пмају сматрати потпуно ваљанпма. На основу тог учета Ре ггопе тврди, да прпзнате англиканских рукоположета ваљашша, ни je због тога, што их вршэ епископп јеретпци и схизиатици, већ како због отсуства епископског насљедства (пријемства) (ob defectum successionis episcoporum), тако π због иеправплне по сушгини формуле рукоположета (ob vitiatam essentialiter formam) 2 . Као други примјер тог риыског учета можеыо показатп на Утр ех теку јерархију, која je поникла 1724. г., када je евргнути римски епископ В а р л е рукоположио Стееновена за Утрехтског архиепископа, од којега je доцнпје, посте Ватиканское сабора, потекла и с т а р о к а т о л и ч к a jepapxnjaî Сваки нови Утрехтски архиепископ посте свога посвећета извјештава о томе папу, и као одговор добивя од папе анатему, као што je и постеднп архи-

1 »Hanc quaestionem perplexam ас pàene insolubilem faciunt doctorum verba, quae plurimum dissentire videntur«. P erro ne, 1. c. vol. IX. p. 75.

2 P erro ne, ib. p. 75, 76.

264

Богословље