Богословље

ћања ; кварити нешто у моралном смислу. И данас y околинп Дојрана реч »бугарптп« значп кваритп : »коса ће ce избугарп«, y Далмацпји пак бугаритп« значи плакати тужпти 1 . Грци су. вероватно, то име доцнпје чулп од Словена, п њпме су стали означаватп просте људе, сељаке, na je назпв постао код њпх синоним са назпвом »Славенп«, откуд они п сад назпвају Бугарима све балканске Словене 2 . Данас Грци назпвају »Булгарпма « чак и »чпфчпје« влашке цннцарске народности, па и сами ти Власн деле себе по соцпалном положају п по занпмашу на »Власе ћајаларе« (сточаре) и »Власе бугаре« (чпфчпје) 3 . Нешто у вези са тим именоы, а нешто и са владавнном Бугара над овпм Словенима јавпла се код впзантпјскпх и уопште грчкпх писада тенденцпја, да Словене ове области назпвају Βούλγαροι, а затпм су их тако почелп називатп и другп туђп ппсци 4 . И расне особине Словена солунске области су карактеристичне. Dr. S. Wateff п другп бугарскп ппсци пстпчу, да je међу бптољско-солунскпм Словенима много знатнпја брахицефалија него међу Бугарима 5 п да су овде многобројнп дпнарскп типови. Међу Бугарима су распрострааене многолопдне телесне особине широко кошчато лице са јако пстакнутпм јагодпцама, спљоштен нос, дебела и округла глава, жућкастомрка кожна боја, нисак и здепаст раст, док су те појаве код Словена у солунској области врло ретке, чешће се јављају у пределима око Овчег Поља и Куманова, где су се били настанили деловп турскотатарских народа Печењега и Кумана 6 . Словени солунске области имају славу и крсно име (»светац«, »служба«) свечанослављење домаћег свеца, т. ј. обпчај, којп држп свака српска породпца и који води порекло од словенског многобожачког времена. Значп, да су Солуњанп били у том смислу врло блиски сродници осталих Срба још у њпховој, зајед .шчкој прадомовини. Сем тога, Солуњанп имају и преславу, т. ј. летњу славу, која се славп ca мање обреда п гостију, a затим имају сеоску славу, славу целог села 7 .

1 Dr, Дим. Ђуровић. О пореклу песама бугарштпца с етпмолошког гледишта. »Мисао«, септембар 1924. г.

2 Ј. Цвијић. ibid. стр. 20—25.

3 В. Мллојевић. Значегье народнейших имена. »Братство« ΧΛ 7 . стр. 108—110.

4 Вас. Ђерић, Неколпко главних питања из Етнографије Старе Србије и Маћедонпје. Срем. Карловци, 1922. стр. 56.

5 Contribution à l'étude anthropologique des Bulgaries, 452. M. J. Deniker. Les Bulgares et les Macédoniens. Noté complémétraire à la communication du Dr. Wateff. стр. 462—463.

° Цвпјић. OcHOßii за географију и геологију Македонпје н Стар& Србнје. Београд, књ. 1., 1906. г. стр. 189. Job. Ердељановић, ibid. стр. 41.

7 Т. Ђорђевпћ. La Macedoine. 194.

282

Богословље