Богословље

его обого бишА, ового же убпшд, ового же каменеыъ побпшА« (Мат. XXI, 35). Старо-цркв.-словен. раз в -в употребљава се у Црној Гори у облику »разма«; »Не бој се ипкога разма Богаујединога«, а затпм у посавском диалекту у облику гaz i m п rami: ništa nijesu imali do razim jedne stare kuće. Облик разма je по'стао према речпма са пад. настав. ыа место цркв-слов. вк, a razim од razmi према речи osim (Ivšić, ibid. стр. 23). Старо-цркв.-словен. ia к о < замен. * ia -f- су фикс -ко за стварање речп са новпм значењем, постојп у чакавском диалекту у значеньу као < јак, jaki, jak-no ;■ бугар, как то. Старо-црквен.-словен. шта и ща (Мат. XXII, 26), праслов. * tištia, испор. праславен. * tnstb ) tßŠčb, ст. цркв. слов, тъшть, руге, на-тощак, ерп.-хрв. на-ште, чакавско šti, tašti »празан«, бугар. празенъ, употребљава се данас у Црној Горп у облику »ћ a« > далеко, у недоглед, а затпм код Чакаваца »t ja« у значењу »далеко«, »одавде«, бугар. "отдалёчъ. Што се тпче речи старо-цркв.-словен. језнка, које ее и данас унотребљавају г у руском језпку, а српско-хрватском језпку· нпсу позиате, оне још више потврђу г ју ? нашу г мисао о томе, да су солупгски Словени, као српско-хрватско племе, пред нолазак на Балканско Полуострво били у непосредном додпру са Русима. Такве су например, речи: дира, испор. праслав. * dyra, dyrati, бпти, тући, литав. dùrian ; * dbrati »садрати«, гот. distaiven »издеран« ; лоб ъ »чело«, лобъзате . Μίρτ>, грч. κόσμος, лат. mundus, род човечанекп (Јевап. од Мат. IV, 8, V, 14), мјрв испор. старопрланд. mir »парче«, гот. mimz, пндоевр. (s)mls, лат. mirus. У старо-црквено-словен. језику се ова реч у значењу свега, што je ошшљпво, материал: »Показа ему вса царствдд Mipe« (Мат. V, 4), док се за неошш.тьпву облает каже »ськтъ«, ерп.-хрв. свет, свијет svijet, пољск. swiat, чеш. svèt, например: »Св'Ьтъ Христовъ просЪщаетсА«.

Неправилно je на основу споменнка, који су преписани н написани у доба расцвета бугарске књпжевностп, у доба. које je познато под именом »златног века бугарске књижевностн«, нзводнтн закључак о језнчним ннансама солунскнх Словена и наглашаватн, да у осиови старо-црквеио-словенског језнка лежи бугарскн језик. Мн у стварн немамо нпједног споменнка нз доба св. Апостола Тшрпла и Методнја, a нађенп споменнцп, но којнма je састављена граматика старо-црквено-словенског језика, нмају траг фонетских језичних ннднвпдуалностп појсднннх словенских народа ; иапр. »Кијевски мисал« има особнне пзвора Западних Словена и Русацдазь, псп. даждь, тъзе, псп.

1 Испор, разп-Ь, разни, разм'Ь, разма у Меда Пуцпћа, Споментщ Српсвп, Беогр., 1863, ГТГ>р. 23.

310

Богословље