Богословље

Оно главно због чега воде Израиљцп скоро главку реч γ духовном напретку човечанства, то je развој релппюзне ыпсли и религнозног живота код њпх. Само због тога, п једино због тога, они су у нсторији велпкн и ако, иначе, мал народ. Логично он било да се, онда, томе пптању посвећује у научно] обради и највећа пажња. Додуще, и на тнх 90 страна све je темељно обрађено и ако се још потпуно стоји уз еволущюниетичку схему Велхаузенову. А уз ту схему -данас не.прнстају већ многи немачки ауторптети (Sellin, Kittel). Још je већи утицај у овом делу т. зв. »панбабилонпзма«. Све ce настојп растумачитп вавилонским утецајем и учењем (исп. на стр. 163, 165, 322.). Сам се писан, пр оглашу] е прпсталицом »панбабплонизма« још. у предговору другога издања своје. књиге (VII). Тачно je додуше, да се много с.твари и из друщтвеног и релпгиозног живота Израпљаца могу разумети само познавањем културног живота и уређења предњег О.ријента. Али сваки народ, опет, у своме развоју мора имати нетто и специјално својега, што ни један други народ нема. Не пде све под једну капу или схему. Карактерпстично je, ппак, дате многи немачки богослови тако грчевито држе »панбабилонизма«, док сами филозофи-оријенталпсте напуштају ту хппотезу. Лајпцишки професор Н. Zimmern окреће данас све више леђа панбабплонизму и ако му je на почетку био са H. Winklerom најватренији пропагатор. На жалост, у редове лайка тек сада продире панбабилонистичко учете и ако међу спецнјалистима научницима све више губи терен, што ће и опет много нашкодпти само] науци. Због тога становишта има у књизи некојих ствари с којпма се не можемо сложити. У Излаз. 3, 1. нпкако нема потврде да je »Хорив« (Horeb) мадпјанско светпште (57). Да je то било светпште, знао би Мојсије за њега и не би смео онде напасати стадо. Већ кад се говори о оделу (стр. 79.), могле су се споменути и »ресе подсећања (sisit )«, које су сепрема законском-пропису Бро] 15, 38. ыорале носити на рубовпма одеће. У целој књизи нема о ниша говора, а ипак je то један законски пропис, који joui данаицьи Јевреји извршују на tallit-y. Да ли су постојале жртве за градњу (Bauopfer), обично деце, које би се узидале у темеље (стр. 102.), велико je joui и иерешено питагье. Берлински професор Е. Sellin на пр. тврди да нису иостојале (усмено). ■ — Породица je израшьска свакако

314

Богословље-