Богословље

фесор J. Leipoldt. Већ II издање, у 1907., било je заузело једно од првих места међу делима те врсте. Ово треке, с правом се може сматрати као једна од најбољих јеврејских археологија_ Bek одавно се осекало потреба за једним делом, које би обухватило све најновпје резултате ископавања и истражпвања на територији Спрпје-Палестине, а и целог предњег Оријента, па да се на тај начин изложи археологија јеврејскога народа. Археологије Р. Volza (1914) и Bertholeta (1920) задоваљавале су само донекле ту потребу. Тек овим треким пздажем Benzinger-ове археологије удовољило се потпуно том захтеву. Техничка страна шьиге je одлична. Препуна илустрација са пронађених споменика, научно најтемељније обрађена, кжига ce под Иже· до непроцењиве вредности. Подела je обична: Увод; I део ; Палестина (земља и људи), И. део : домаке старине (Privataltertümer), гл. 1. храна, одело и становање ; гл. 2. породица И жени обичаји, 3. друштво, 4. врете занимажа, 5. знаности, 6. мере и новци, 7. уметност, 111. део; државне старине, 1. уређеже и управа, 2. право и суђеже, 3. рат, IV. део: религиозне CTapHHe(Sakralaltertümer), 1. место богослужежа, 2. свештеници, 3. жртве, 4. празници, 5. култска чистота. Разуме се, да je писац, као протестантски богослов, често одлазио до крајжих екстрема и најсмелијих хипотеза, које православии богослов може само са резервом, односно никако, примити, jер су то само хипотезе join ничим. недоказане или које имају врло слабе доказе. То се особито односи на свещтене старине, док оно о приватним и државним старинама, може служити као најбољи приручник свакоме. Зато je и разумљиво, а што упада у очи, да су религиозне старине (Sakralaltertümer) обрађене само на 90 страница, док су приватно државне на 320 страна. Највека je, дакле, пажжа посвекена начину живота Израшьаца у друштву и иородици. Могло би се из тога погрешно закључити да тако незнатни и мали народ, као што je израиљски, игра своју толико значајну и велику улогу у историји човечанства само због тога начина живота. А свима je познато да je управо то обратно. Прво место у историји духовног развитка човечанства не заузима израиљски народ због свог приватно-друштвеног уређежа, које je било у главном идентично са вавилонским и осталим предже-азијским.

313

Оцене и прпкази