Богословље

словенски језпк, којп je у доба њпхове полптпчке моћи добио назив бугареког. У тај књпжевнп језик у смислу пзговора уносило ce све више и внше народних језпчних особпна, напрпм., између 12—13. века ыза ж, жд, ш, шт носни ж je остајао на месту, a нза ч, ц, з, дз, и, ј носнн a je прелазпо у ж, а затим пза р, л, н, п, м, в -j- j носни ж прелазп у а, док je а на месту. Затим je патриарх Јевтпмпје щжу шао да реформинге правопис, што je између осталог утпцало на појаву текозваних српских ресавских извода. Од 17. века уноси се у тај књижевнп језнк још више народних пзговорннх особпна, ал и je то ппак био само црквено-словенски језик, који су Бугари учили по црквеним књитама све до 1824. год., када je Верин издавао »Рибниятъ Букварь«. И тек од појаве 1829. г. Венелинове књпге »Древнье и нынЬште Болгаре« почело се учење и писање па бугарском народном језику. Из тог народног језика јасно се испољилд: 1. да Бугари имају само слабе трагове словенске деклпнацпје, 2. да немају 1 ephenteticum π 3. да пмају члан, заменични облик на крају речи. То и наведене особине, јасан je доказ, да староцрквено -словенски језик није био бугарскп народнп говор, већ само њихов дрквени језпк, као и код Румуна, а затим, језпк црквено -књнжевни, као и код Руса и Срба. Старословенски језик je источни диалекат прасрттско-хрватског језика. Мишљење научшша, да су Бугари некад имали 1 ephenteticum, па су га доцније изгубили, не може се оправдати ниједним бугарским диалектом. У смислу конструкције имењања речи беспредметно једанас тражити у Маћедонији идентичности са старо-црквено-словенским језиком: код становнпка ове области јача je- боја бугарске, него старословенске конструкције речи. Али они са становницима ГТсточне Србије и Западне Бугарске служе као мост за иотпун језични споразум између Србо-Хрн&та и Бугара, индетичност језичне боје и речника ысже послужити као кључ за буђење сазнања о духовном једпнству Бугара, Србо-Хрвата и Словенаца. Тим сазнањем бисе остварила идеја свесловенских апостола Ћирила и Методија, чији je језик дуго времена вршио миспју братства и једнакости.

Dr. Дим, Ђуровић.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Hebräische Archäologie von J. Benzinger. Dritte, neubearbeitete Auflage mit 431 Abbildungen im Text. Leipzig, Verlag von Eduard Pfeiffer 1927. (Angelos Lehrbücher, Band L), XXIV, 437. Цена ? Чувено дело професора Benzingera доживело je и треће издање као »Angelos Lehrbuch«, што их пздаје лајпцпшки про-

312

Богословље