Богословље

болеет мужевљева (губа, полип у носу) могла je бпти повод за развод брака (Ketuboth 77а). Чак и занат мужевљев с којим je спојен неугодан задах, по талмудском праву служи као разлог за развод брака 1 . У Талмуду налазе се још некоје ошпте приМедбе о случајевпма када муж мора дабатп жени распусну књигу на хьено тражевье. То je особпто онда када муж брани жени и најневпнију забаву, посећивање њених родптеља, п.т. д. Суд je при томе могао вршитп на човека само моралну пресију, али га нпје смео уклањати из. заједнпце Пзраиљеве 2 . Но живот je доносио жени све вище права у брачном животу. Равини почшьу сматрати жену равноправном са ыушкарцем. Зато je за жену почела важпти општа норма за развод брака, као и за човека. Ако впдп на човеку »ervath davar« »нешто ружно«, може затражитп развод брака 3 . Али како Мојсијев закон изрпчно налаже, да муж мора предатп разводно писмо жени у руке, то je морало бпти и у тпм случајсвима, где je развод тражпла жена 4 . Предвиђенп су случајеви где су обадве стране могле тражптп развод брака. То je било у првоы реду онда, када je брак остајао бесплодан кроз 10 година. Ако нпје ни једно покретало акцију) сам je суд започињао. При том се жена могла позивати и на полну неспособност мужевљеву и на своју жељу да иыа деце. (Jevamoth 65Ь). Али ипак, полна неспособност могла je да служи као разлог за развод само онда, када je сам муж признавао ту неспособност (Jevam. 65Ь. 66а. Hamburger R. Е. 257). При томе се није узимала у обзир само impotentio coeundi, као у римском праву, него у опште impotentio generandi 5 . У старије време начин развода беше сасвпм једноставан. У времену Mišne, основног, првог дела Талмуда, беше још посве кратак. Захтевала се само формула; »Ти.можеш да се удаш за ма којега човека« (Gittin 85b.), и предавање »књпге распусне« у руке женине. Но у вавилонским се школаыа израдише строги прописи по којпма се има састављатп »geth« разводно писмо, шта се има у њега унети и на којп се начин

1 Ketub. 7, 9. Zschokke, Das Weib im A. T. Wien 1883, стр. 118.

2 Zschokke ibid.

3 Стеллецшй. о. с. 236.

4 Weill, La femme juive, стр. 77.

5 Mayer, Die Rechte der Israeliten, Athener und Römer, Leipzig 1866. стр. 257.

246

Вогословље