Богословље

да над би, по мишљењу г. Ј. написао »Сем-Симон« онда би било правилно. Којешта ! На послетку, да би ме г. Ј. продета вио као сасвим небрижљпва, износи како се нисам потрудио чан ни да проверим цитате из Св. Писма по Букову преводу. Тим поводом држи ми непотребну лекцију о трајним и тренутним глаголима ! Реч je о 25. стиху 5. главе из посланице Ефесцнма. Ja сам тај стих цитврао овако« »мужеви љубите своје жене како Христос пољуби дркву« на основу тога, што je такав смисао тога стиха и што je у евпма проводима овај глагол љу бит И стављен овде у ком било од прошлих времена. Тако, на словенском je: »возлюби«, на грчком: »ήγάπησεν«, на латинском: »dilexit«, на Францу ском; »a aimé l’Église«, на словеначком: »ljubil«, на руском: »возлЬзбйлъ«, на бугарском: »обикна« . . . У осталом ja и нисам жудИо да се препоручим учении теолозима својом филологијом, педантеријом и скрупулозношћу у превођењу. Као пастир црквени, у сталном додиру са народном душом, запазио сам, осетио сам, да се у нашем друштву многи духови колебају И двоуме у проценьивашу познатих догађаја и прилика у раније тако страсно вољеној Русији. Многима изгледа, уочио сам, да нов ред ствари у Руоији И није тако лош и страшан. Изгледа, разуме се, издалека. Међутим, по моме мишљењу, таква душевна пометња и двоумљење били би кобни по живот и напредак нащега народа. И зато сам зажелео да пружим нашој публици једно врло добро, чак и поуздано средство у смислу предохране од колебаша и од евентуалиог скретања на странпутицу. Ко год буде читаю ову моју књигу, ма и са преводилачким недостацима, уверен сам, биће упућен на зрело, озбшьио и логично размишљање. А то je врло важно за данашњицу, која, чини ми се, доле, у масама, нема израђену социолошку оријентацију, већ је стално у за'висности од евентуалија једне колебљиве дневне политике. Такав je био мој смер. И као што се види, у том поглёду између мене и г. Ј. овде постоји неспоразум. Према свему оповргнутом, оцењивач није, дакле, успео да омаловажи овај мој рад. Напротив, кгьига je ова добра и корисна. Од читалаца je одлично примљеиа. То сведоче и ови прикази: Г. Анђелковић каже;' ». . . за то ja ову шьмгу г. Поповића, која служи овом великом и узвишеном цпљу, препоручујем сваком, а нарочито свештеницима«. (»Весник« 1927.

321

Оцене π нрикази

Богословље.