Богословље

Г. Поповић заиста није посрбио немачку реч: Eingeborener (урођенпк, староседелац) у »аборпген«, јер сада казује да ни je с немачког већ с рускогпреводио. Али je за истппојам (урођенпк) сковао нови »српскп« пзраз (»природнп мештанин«) посрбљавањем руских израза. Г. Повпонћ мисли да би ми по именима места могли и велике људе тако звати. Разуме ее ! Само не онако како то он у преводу чини. Ми имамо н. пр. Рајка од Расине, али га не зовемо Расином. Ми можемо имати село: Свети Никола, али Јанко из Светог Николе није св. Никола. Зар je потребно да наводим правило, које знају ђацп нижих разреда гимназија, да се страна имена места, лица и др. уопште не пр ев о де, већ се српски пишу онако како гласе на страной језику ? ! Зашто се г. Поповпћ правп да не разуме смпсао замерке односно превода једног места из Св. Ппсма ? ! Да не мисли тиме, и некаквим сумњпвпм својим полиглотством, да чптаоцпма бацп мало прашпне у очи ? Зашто прича како »глагол љ убит и, ставлен овде у ком било од прошлпх времена«, на разним језицпма тако и тако гласи ? ! Могао je он још и на кинеском језику показатп, како ће се од српског глагола »љубити« направити које прошло .(кпнеско) време, али он заборавља (управо, он би хтео да се то превиди) да он у своме преводу ни je уопште ни употребпо глагол »љубпти«, већ глагол »пољубити«, a овај други глагол даје и другп смпсао преводу ! Како се г. Поповић, бранећи свој лепи стил и језпк, може позивати на поко ј и e Ј. Миодраговића и М. Башпћа, кад су они умрли пре појаве овог његовог превода ? ! Ако су они, можда, и били »вище пего задовољни« с језиком ранијих г. Поповићевих превода, није доказ да би они и с овим пајновијим били задовољни. Г. Анђелковнћ пак у свои приказу није ни похвалио ни покудио језик г. Поповићевог провода. Зар je н. пр. ово леи и правилам српски језик?!: ». . . да he у буду кем друщтву б и т и м а с а вр л о много врс те паучника« (142.) ; »најпростији и најприроднији je о нa j, ка д а друштво допушта свакоме другу да добије свој де о управо из друшт вен и х магацина.иродукат а« (стр, 153.) ; »То су мрачно слпке, ко j е нема м с мело ст и, да их тачно о б j аси им« (128.) ; »једини њен о д мор б и л a j е похода цркве« (стр. 106.) ; »од о в и х

324

Богословље