Богословље

при чему се не изоставља претња казной, у случају да се наредба не изврши. Измену осталих, могли бисмо овде споменути још и такву једну напомену ко]а садржи прописан ред којим се једна посланица шаље од парохије до парохије на препнсивање 1 . Јер, за одашиљање и преписивање посланица постојао je нарочити поступак: слате су посланице у толико примерака колико има протопопијата 3 , a један je опет примерак слат манастирима; у сваком манастиру или парохији посланица je морала да буде преписана у року за сат и по, (за веће посланице je даван рок од 3 сата), после чега je слата даље; 3 на оригиналу je се имало да напише кад je примљена и кад je испослата. Такав један примерак са потписима свих свештеника имамо у посланици од 16-V-1764 г. Што се језика тиче, у овим посланицама je он помешан. Преовлађује чист руско-словенски црквени језик, службени језик митрополијске канцеларије. Само, он није увек правилан, што очевидно зависи од преписивача, пошто се те неправилности јављају и код оних места која се без икакве измене узимају из руских књига. Поред овог црквеног језика налазе се врло многа места која показују тежњу ка народном или пак повратак ка србуљском језику 4 . Нађу се места иса чистим народним језиком, али je чешћи случај помешаног језика. Примери језика моћи ће да се виде из даљег излагања; овде бисмо могли као пример да наведемо само неколико реда. „Зато благоговейный священницы и православ: Христыани! Немойте да ово Наше к’ вамъ, за слав» Божно, вТре и закона... творимо

1 Овде се спомињу места у карловачком протопопијату Шанцы: Чортановце, Бешка, Кр’чединъ, Сланкаменъ, СйрдВкъ, Белегишъ, Бановце, Нови Карловци; села: ИнЫя, Марадикъ, Крйшедолъ и Нерадинъ. (поел, од 14-111-1763 г.)

2 у наслову поел, од 14-Х-1755 г. спомињу се ови протопопијати у архидијецези карловачкој: КарловачкШ, ИришкШ, Нещинсюй, ВуковарскШ и ДалскШ протопопијат.

3 В. Сион, 1907, с. 154; Т. Остојић, цит. д. с. 138.

4 У протоколону духовног суда карловачког, из времена митрополита Ненадовића, стоји записано да je једном приликом, на име, 14-XII-1753 г. митрополит био послао божићну посланнцу „всЬмъ арх!ереемъ, монастирожителемъ и всему честномВ клерй и славном» народа во ихъ Ц. К. Величества, на три дЈалекта: славенски, гречески и влашки“ (в. Сион, 1904 г. с. 301 и д.). Али нама нису познате те посланице вића на грчком и румунском језику. /М

Посланице Митрополита Павла Ненадовића {1699 —1768)