Богословље

наставлеше, трбдъ и подвигъ Нашъ хладанъ кодъ васъ но старайте се да согрТвате и исплняте и покажете себе добре ХристТане и сынове, да не бывамо укоренны и послгЬянны“ 1 . „Почитайте отца и матерь, старешине и всякб власть, болне посещайте... сироте и убоге напитайте и напойте, занеже вся та въ рsкн БожТя даете, удовице не презрите но полюзите ил!ъ, дТти и челядъ свою поучайте страха БожТю“ 2 .

II

Све су ове посланице биле упућене свештенству и народу архидијецезе карловачке и имале су пред собом један чисто морално-практичан задатак. Отуда се оне и одликују люралнопрактичнол! садржином. Посланица са догматском садржином овде немамо; немамо ни посланица на чисто социјална или друга питања. Догматске мисли, ако се и нафу каткад, долазе салю узгред, ради давања ауторитета дюралним поукама (нпр. о страшнол! суду, о св. причешћу и др.), или je пак то какав случај који се искористи да се црквено учегье, потпуно формулисано, врло кратко и без великог објашњења, само уметне (нпр. о искупљењу у проповедима на Божић и Ускрс). 3 Није то, дакле, ннкакво расправљање о истинама вере, развијање мисли, или доказивање, већ просто кратко црквено учење. Само, треба нагласити да ово не значи нипошто да писац није био склон за дубље третирање верскнх истина, вей се тилю просто показује да су прилике биле такве које су захтевале BHiue поуке о основшш стварилш из области вере. Могло би се чак обрнуто тврдити; да ове посланице не би одговарале потребама свога времена када би другојачије биле, не би постигле те резултате које су несумњиво овако салю люгле да постигну. Али, и поред тога што су све ове посланице сродне међу собом по садржини, ми бислю могли ипак, ради прегледније садржине, да их класифициралю, и то прелш оно] налюни њиховој коју je имао писац у виду. Тако бисмо имали три трупе. Једну трупу сачињавају ускршње и божићње посланице, по 14 посланица за сваки од ова два празника; другу посланице уз

1 поел, од 14-Х-1755 г.

2 поел, од 7-11-1750.

3 поел, од 10-IV-1761 г.

12

Богословље