Богословље

црквено пастирство, на чему je радио joui у својству горњокарловачког епископа. 1 У посланици од 18 октобра 1763 г. он пише: Аще й многажди от времене митрополитства Нашего въ разныхъ лЪтехъ, въ различныхъ поучешхъ трУждахомся ово w Д OJ прековъ нашихъ воведенное блгочише утвердити, овоже и небрежешмъ невниманн... вовести стройное наипаче въ napoxiго алныхъ сщенниц'Ьхъ, и парох!ани ихъ поведете, и на той конецъ и έπαρχε наше посилахомъ и шстрУкще наипаче в’ л"Ьтехъ 759. 760. 761. раздаяхомъ, и всемъ год"ћ претителн’Ь ТО протопопамъ и сщенннкомъ и парохlаномъ Тавихомъ даћемо самы у персони сагледати изшти, каковъ илодъ имУтъ наша СО ТО нощедневная ω блгочинш, и блгостоенш попечен!я учен!а и наставлен!я“. Дакле, види се, посланице нису једино средство које се употребљава ради давања упуства свештенству. Па ипак, и поред тога, оне имају богат и разноврсан садржај. У ньима се говори о личном животу свештениковом; дају се упуства и наредбе за богослужење и проповедање; третирају се поједина питања, која су од значаја за свештенство или поједини случајеви пастирске праксе. Кад се задржава на личном животу свештениковом, писац најрадије узима за основ тему о великој одговорности свешСО со тениковој. „Вы же дховныи Отцы и вси сщеннцы, помислите на каковУ высота жття воззванны есте и прТясте слУжеше страшнымъ и неизреченнымъ таинамъ ид%же сгыи аггли жеС лаютъ приникнуть, и како порУчает вамъ Гдь пасти словес ПЈ С сныя овцы, еже есть Хртl'анскlя дУши ихже чтною кровно искуг/j С пилъ есть. Вамъ убо глетъ Хртосъ: вы есте солъ земли, да аще солъ возсмердится, чимъ сисолится. Вамъ подобаетъ быти бголюбивымъ, ц-ЬломУдреннымъ, праведнымъ, воздержливымъ.“ 2 У другој посланици 3 пишс: „Внимаи Iерею, 03 со Ό внимай пастырю дшъ ц-Ьною крове единороднаго Сна БжТя OU искУпленныхъ внимай и ужаснись, аще предпр'lат'lемъ сщен-

1 Сион 1906, стр. 466-468. 2 поел, од 7-11-1750.

3 поел, од 28-11-1753.

17

2

Богословље

Посланице Митрополита Павла Ненадовића (1699 —1768)