Богословље

ства разсмотрЪвалъ еси“. А саме поуке о животу свештениковом обично се не крећу даље од поука које Ап. Павле даје Тимотију у I поел. 111. гл., и у 12 ст. IV гл. („Образъ ббди В-Ьрнымъ, словомъ, жштемъ, любовно, дхомъ, вЪрою, чистотою...“), које писац често парафразира. Кад се те поуке шаљу искључиво монасима 1 , онда се цитира Маргаритъ 2 и помињу примери православних испосника: Св. Антоније, Теодосије, Ефтимије, Герасим, Пахомије и др. 3 Задржава се писац у овим посланицама много и на самом свештеничком раду, почев од наредаба о увођењу и вођењу протокола, 4 о набављању крстионица, 5 па све до чисто духовног пастирског рада, о чему пише; „Вы есте пастирТе словеС снаго стада Хртова, убо дßши ваша полагайте за овци и добрЪ г к> пасите яна пажегЬхъ дховныхъ“ 6 . У овим поукама писац често цитира или парафразира речи пророка Језекиља из ХХХШ и XXXIV гл. његове књиге, које говоре о дужности свештеничкој да се стара о спасењу поверене му пастве. За нас je од интереса што овде видимо да се поред протокола о рођеним, венчании и умрлим, заводе по парохијама протокол и одомовима и лицима у парохији 7 . У тим протоколима има да се води тачна евидендија о духовном и моралном стању парохијана сваког понаособ: да ли иду у цркву редовно, да ли се исповедају и причешћују, да ли живе у законитом браку и т. д. У случају да поједина лица учине већи грех, свештеник има да саопшти протопопу, који прво опомиње грешника, па га онда издваја из реда верујућих. У напред поменутом „Протоколону“ спомиње се да су протопопи морали да подносе митрополиту сталан тромесечан рапорт о извршивању оваквих и сличних гьегових наредаба. 8 А у овим посланицама има довољно трагова да су неуредни свештеници били кажњавани одузимањем парохије. 9

1 поел, од 1-1-1754 г. (цирк, протокол м-ра Раваннце).'

2 нпр. лист 195, где стоји „иже въ тянствЪ, пищи, и многоядешяхъ пребывающш“...

3 иста посланица.

4 поел. ориг. од 26-Vl-1753.

5 иста посланица.

6 иста.

7 поел, од 18-Х-1763. г.

* Сион, 1904. г. стр. 399. Архив, IV, 1914, 89.

9 17-Х-1755; Сион, 1904, 431, 336.

Богословље