Богословље

И у овим својим пастирским посланицама писац се често служи руским изворима. Понекад je то коришћење овим изворима само делимице, нпр. у поуци свештеницима од 1744 г. 1 у којој се нађу само понеке мисли из поуке С. Полоцког „о благоговТиномъ стояши и служенш.“ Али понекад се препишу већи делови једне проповеди Полоцког из „Вечеря душевная“. Таква смо два случаја приметили. Један je случај са оном пастирском посланицом коју имамо у оригиналу од 26 јуна 1753 г., a коју je г. прота Д. Руварац издао у Сиону 2 као Ненадовићеву допуну правила митрополита Вићентија. Други део ове посланице, од реченице; „Зачто известно постраждбтъ отъ Бега казнь“, 3 па све до краја, узет je из другог дела „Вечеря“, из проповеди «Ό ОС, „Слово въ день coiuecTßïA стагш дха, ко Iерешмъ ω еже прилТжати стад» и собличителное крамолившихсА въ млтежное времл: кBпно же похвалное слйгамъ болАрскимъ. 4 Друга посланица, узета из „Вечера“, то je посланица противу празноверице и врачања 5 . Сем увода, који садржи побуду за шиљање ове посланице, и завршетка у коме се само понављају некоје мисли и дају упуства за читање ове посланице у цркви, све je узето из „Вечеря“, лист 5-23, са малим изостављањем извесних пасуса на стр. 22. Могло би се рећи да je за ове посланице помогла доста и поменута књига Миръ съ Богомъ человеку, насо рочито одељак „ш грТсехъ дховнаго сана“, стр. 383-387.

111.

Каква je омилитичка и реторичка страна посланица митрополита Ненадовића? Ми немамо података који би нам говорили о употреби архијерејских посланица код нас у средњем веку, података на основу којих бисмо могли правити закључке о садржини и карактеристици посланица пре XVIII в. Најстарије посланице, за које сада знамо, само су за две или три деценије старије од Ненадовићевих. Имамо таква три примера: једна je посла-

1 Сион 1906 г. с. 466-468. 2 г. 1904, с. 22.

3 С и о н 1904, с. 24. 4 лист 164.

5 од 1-VIII-1759.

19

Посланице Митрополита Павла Ненадовића (1699 —1768)