Богословље

издвојимо у право оно што нам се чинило од најопштијег, начелног и, да тако речемо, интернационалног научног значаја. У сваком случају овде не мислимо дати обичан, кратак приказ који би могао у неколико реченица сажети целу садржину ове интересантне расправе. A још напомињемо да смо се трудили да се за сад уздржимо не само од сваке критике него и од сваког коментара. У овој расправи Вобермину je стало до тога да докаже да je философија религије у исто време и теолошки задатак. То он тврди на супрот „модној тези“, коју заступају некитеолози, а по којсј за теолога нема философије религије (р. 200); на темељу хришћанске теологије не може бити философије религије (203). Да би се то расправило треба бити на чисто са задатком теологије, т. ј. треба дефинисати теологију. Шта je уопште теологија? У распри око тог питања налази се корен кризе у којој се данас налави евангеличка теологија, криза која се нарочито јасно појавила у покрету који je изазван т. зв. диалектичком теологијом Карла Барта (Barth) и његових присталица (200). Борба се односи непосредно на caAiy суштину религије. По Петерзену теологија je конкретна послушност према конкретном ауторитету. Конкретпи ауторитет je црквена догма која je према људима познтивни правни захтев jure d ivi no. По Вобермину то значи враћање назад (Rückfall) у схоластику (201). Зато по њему треба критиковати баш ту дефиницију која се, вели, може односити на суштину милитаризма или језуитизма а не на суштину евангеличке теологије. Конкретна послушност према конкретном ауторитету важи свакако и за теологију, прво, у колико свака наука дугује конкретну послушност према конкретном ауторитету, найме, према чињеницама, и, друго, у колико хришћанска религија претпоставља конкретну верску послушност према Богу. И теологија je, пре свега, наука. Зато се не сме враћатн на старо-догматску школску дефиницију по којој je теологија doctrina de de о. Теологија није наука о Богу пошто људско сазнање не стиже до самога Бога. Али она не сме бити ни наука о произвољним људским мислима о Богу, јер наука мора искључити, колико je год могућно, сваку самовољу (202). Непосредни предмет теологије може бити само вера у Бога. Т еологија je наука о вер и у Бога. Хришћанска теологија je наука

Богословље