Богословље

живања проблеме и из политичке, и из црквене, и из културне, па делимице и из књижевне историје Византије и средњевековних Словена. Од како je предузео да диригира Цариградским Руским Археолошким Институтом који je и основан по његовој иницијативи и замисли (1894), он je, у вези са задатцима тога завода, постао и археолог. Написао je по многобројним стручним часописима и засебно, читаву библиотеку расправа, критика, извештаја, већих и мањих монографија и научних дела. Свуда се ту он показивао не само као савесан утврфивач историских факата и односа на основу изворних података, него и као дубок тумач веза у тим фактима и односима. Но сем паучника у највећем стилу, у њему je изгубљен и одличан научни организатор, каквих je мало нарочито код нас Словена. Засебно ваља ударити гласом на ньегове заслуге за југословенску историју, нарочито за историју Бугара, коју je својим важним открићима задужио за вечита времена.

Успенски се родио 1845 г. у Галичкој области Костромске туберније, као син сиромашног црквењака. По родитељској жељи, свршио je семинарију, да би се одао духов ниЧкој каријери. Но затим je измолио иступ из црквених редова у грађанске, па се уписао на новоотворени Историско-Филолошки Институт у Петрограду (1870). То je баш било у доба кад су се у Русији, тако пуној византиских и традиција, рађале византиске студије. Нарочито у Петрограду, на поменутом Институту (факултету), будили су и речју и пером интерес за те студије угледни професори и научници историчар БестужевРјумин, слависта Ламански, a понајвише словенски Диканж, отац науке о Византији код Руса, млади и учени Васиљевски. Код њих се и студент Успенски запојио за увек жарком љубављу према историји византиској и словенској. још из ђачке клупе, он je објавио своју озбиљну студију „Прве словенске монархије на северо-западу" (1872), књигу од преко 250 страна. Она je не само у стручним круговима скренула на њега пажњу, него je учинила крај и беди у којој се налазио због немогућности гьеговог сиромашног дома да га издржава, Осигурала му je за цело време школовања стипендију Словенског Добротворног Друштва, од кога je речено питанье било расписано као стипендијатски темат. Давши тај свој први рад науци -о Словенима, Успенски je одмах својим другим радом, то јест .магистарском дисертацијом о византиском историописцу Ни-

53

f Фјодор Ивановић Успенски