Богословље

су речи: „Жалосна je душа Moja до смрти“. (Мат. 26,38) и „Сад je душа Moja жалосна“. (Job, 12,27.) Нико не отима душу Mojy од Мене, него je Ja сам од себе полажем. Власт имам положити je и власт имам узети je опет“. (Job. 10, 18.) Све то потврђује истинитост човечанске природе у Исусу Христу.

(Свршиће се)

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ JE ЗАИСТА ОТАЦ АРХИЕПИСКОПА САВЕ II.

У својој расправи Ko je отац Саве И (Богословље I, 1926, 332—334) образложавали смо своје мишљење, да, „на основу критичког расматрања свих извора, који долазе у обзир при расправљању питања о оцу архиепископа Саве 11, може ce извести као готово сигуран резултат, да je Сава II син Стефана Првовенчаног“. Сада смо у стању да утврдимо то своје мишљење каопотпуно тачно на основу једног места из живота Краља Милутина (Животи краљева и архиепископа српских 1866, 1 52)„ После смрти архиепископа Саве 111 (f 1316), Краљ Милутин люли Господа да му дарује „оугодьна моужа“ за првосвештеника, као што je дао Стефану Првовенчаном Св. Саву I и Краљу Урошу I Саву И. Место, које се односи на Саву 11, гласиг „Такожде, господи, твоимь мшюсрьдшемь и родителю мотемоу дароваль геси пльтородьнааго брата правешта nptстоль (твои) светительста и доуховьная правила юмоу оудрьжавыиа, и оба небесьнше царьство обрКтоста“.

Ђорђе Си. Радојичић.

ФЈОДОР ИВАНОВИЋ УСПЕНСКИ

У Петрограду, садашњем Лењинграду, умро je Юсептембра прошле 1928 г. бивши дугогодишььи директор Руског Археолошког Института у Цариграду, академик Ф. И. Успен ск и, у 85 години живота. С њиме je нестало једног шампиона на пољу византиске, и средњевековне словенске, историје, чувеног не салю у Русији где je поникао, него и у целом стручнол! свету. Од свог дугог века, он je неких 55 година са највећим успехом обрађивао обадве те научне области, које не могу једна без друге. Занимао се ньима у најширем обиму, обухватајући у своја истра-

52

Богословље