Богословље

протестантске богосл. факултете, налазйли под упливом протестантизма, због чега су стали обацивати: непорочно зачеће пресв. Дјеве Марије, девтеро-каноничне књиге и удовољавајући карактер тајне покајања. Трећу трупу разилазних тачака и највећу по проју, он односи на XVII внјек. Због одвратности према Риму, он тумачи непризнавање православнима у учењу о тајнама (крштења, миропомазања и свећенства) „character indelebilis.“ Због несхватања учења штити ce понављање миропомазања код апостата и јелеосвећење над здравима, a пресушчествљење се врши тек после епиклезе, а не посље ријечи Христових. О сим тога православии не признају у епитимији характера удовољења, већ само лијек, брак се може развести не само због прељубе, већ због joui 22 узрока. Есхатолошко учење православно, по мишљењу Томска, налази се у хаотичном стажу (ein buntes Durcheinander). Томек тврди, да je ипак број тачака, у којима се слаже православно учење са католичкам, већи, неголи у којима се разилази, те према томе, да je унија принципијално могућа, a кад би православ. црква одбацила своје догматске разлике, онда би без сумње била могућа. Али сви су изгледи такви, да се прав, црква неће одрећи од свог учења и то тим више што она баца своје погледе на Енглеску и тражи везе са англиканством. Зато томек држи, да ce je тешко надати на унију, осим код малог дјела руске цркве емигрантске, и евентуално у дјеловима подјељене Руснје, те лшсли, да ce joui путем мисионарства може достићи внше дјеломичних унија. Католичка црква треба да покаже више љубави и разумјевања за прав, цркву и не треба превиђати код ње при свем спољашњем распаду и унутрашњој њезиној окамењелости, јунаштва, љубави према Богу и њезиних нових мученика. Проф. Baumstark у свои чланку: „О ономе, што дпјели и сједињава католичку цркву са источним црквама“, говорећн о томе, да се прав, црква моли о сједињењу цркава, каже да православна црква по духу свои сједињује у себи грчкн и источни дух и да се њезин догматски интерес простире само у толино, у колико од њега зависи култ, који има главни интерес за православие. Све што интересира Исток у догми, било je ријешено на седам васељенских сабора и њима -je његов култ оправдан више Исток није тражно, зато je и завршио са тим саборима своје развијање. Процес развијања Запада и гьегови покушаји тумачења осталих догматских истина хриш-

Богослов.ъе