Богословље
To je активност нашла израза у римском законодавству и германском друштвеном стварању. Као на преставника Платоновское реализма и уједно индивидуализма Eibl указује на блаж. Аугустина, који бијаше представник западних идеја, али који се je могао слагати и са источним мишљењем. Неточна филозофија и теологија није пошла за Аугустином, а на Западу je под крај средњег вијека номинализам истиснуо Платоновски реализам. Тиме Eibl тумачи постанак Реформације на Говорећи о тежњама ка унији, Eibl тврди, да су се народи уморили од анализе, диференцијације и распада, који je свјетски рат усилио, а диктати мира продужили, али мисли, да су те тежње само једна фаза више у процесу обнављања са много ширим ритмом. Он држи да би се разрадом метафизичког погледа на свијет, који слика Тома Аквински, могла обједпнити западна просвјета, а исто тако и приближити Запад неточном хришћанству. Даље Eibl говори, да he нндустрија и техника продужити свој пут у Русији, а с њима заједно материјалистички и механички поглед на свијет, а како су Руси душевни и религиозни у чему je њихова величина то ће те идеје бити опасне по њих, зато je дужност Запада, да им помогне, да не подлегну тој инвазији. Ми ћемо њима, говори Eibl, помоћи скратити пут духовног страдања, којим je ишао Запад од ренесанса, и то ће нас узајамно сближити. На једном таквом послу показаће се, да je питање уније дио великог дјела pereнерације хришћанског свијета, које се мора спровести узајамним радом. Узајамни би пак научни рад путем слободе, у којој се он наравно врши, створио душевно расположение,, које je погодно за унутрашње сближавање. Није тако, као да би западни хришћани имали само да даду, а источни, да приме; a није ни тако, као да би се ми морали обратите Истоку, пошто су већ наше задаће на Западу испуњене. Источњаци he и нама, каже Eibl, нешто дата, они ће допринијети, да се ми научимо некоје црте древњехришћанског и средњевековног мишљења виђети у њиховој првобитној величини, и они ће на та] начин помоћи нама западњацима у послу регенерације нашег западног духовног живота. На крају књиге у „извјештају“ конгреса Dr. Hollnsteiner каже, да je на сједницама говорио проф. унив. Monsiguor W. Pohl и да je тврдио, да није оправдано пребаииванье западном богословљу о његовом сувишном рационализму, jep се схола-
74
Богословље