Богословље

стика и мистика увјек узајамно допуњују, и да нијесу случајно били пријатељи велики мистичар Бонавентура и кнез схоластике Тома Аквински. Говорило се и о наређењу Рима, да се католици смију (!) поклањати Евхаристији у православно] цркви, само je забрањено активно учешће на богослужењу. Било je ријечи и о томе, да треба узимата у обзир религиозност народа, jep je она важнија неголи мишљење богослова, али ce je утврдило, да се успјешна унија може постићи ипак на основу унионистичких преговора са богословима. На крају сједница донешена je једногласно резолуција, која je преко Бечког кардинала Piffl-a предана папи у Риму. Резолуција имаде осам тачака: 1. Требало би да се слушаоци правосл. богословља упознају са католичким духом и тражи се начин како да се то изведе: или примањем у католичке семинарије, или стварањем школа на средства католика. 2. Дали се може и у колико се може финансијски помагати штудиранье сиромашних Руса у новом руском факултету у Паризу. 3. Конгрес моли Његову Светост папу, да поради код цијелог катол. епископата, да се потпомогну „Catholica Unio“ и „Werk der Mönche der Wiedervereinigüng“. 4. Конгрес изражава жељу, да се на Истоку шире у преводу дјела, која изражавају католичко мишљење, осјећање и живот без сваке полемике. 5. Конгрес закључује, да се свијем средствима ради, да се католички свијет упозна боље са источним црквама. 6. Конгрес најтоплије препоручује, да се у дјелима, која се тичу Истока, увјек привлаче припадници дотичног народа. 7. Конгрес препоручује активно учешће католика латинског обреда у унијатском неточном богослуженьу. 8. Најпосље конгрес изражава благоднрност друштву Лава (Leogesellschaft) и друштву Gôrres за помоћ конгресу. Посље ријетког чланка по својој психолошкој дубини К о пr a d-a Webe r-a, штампаног у „Benediktinische Monatschrift“ бр. 7. од 1925 г.; 1 ми први пут читамо тако интересантне и прегнантне расправе, посвећене проблеми уније римске цркве са неточном, као што су наведени чланци. На жалост, ти су

1 „Die Russen und wir“.

Оцене и прикази