Богословље

смрт унијатског архиепископа Јосафата Кунцевића (1580 —1623). 1 По мишљењу Dr. Томека (стр. 11, 12) унији Грчке цркве са Римом сметали су византијски императори, који су тобоже били господари, а не чувари источне цркве. Међутим познато да je св. Jo ван Дам а с кин исказао принцип: „није ствар царске власти, да прописује законе цркви“ (ού βασιλέων εύτϊ νορ-οθετεϊν τη εκκλησία). 2 Осим тога, историјски je факт, да су баш императори византијски тражили унију са Римом и уклањали са катедре цариградске патријархе због ньилове опозиције унији. Тако je насилно створена Лијонска унија императором Михајлом VIII Палеологом, а флорентинска императором Јованом VI Палеологом. Исто тако, по мишљењу споменутих писаца, највећом сметњом унији руске цркве са Римом, бијаху руски цареви, о којима они пишу са неком жучкошћу. Читајући то, падају нам на памет стихови Гетеа:

„Nach kurzem Lärm legt Fama sich zur Ruh, Vergessen wird der Held sowie der Lotterbube. Der grösste König macht die Augen zu, Und jeder seine Grube“.

Међутим познато je, да су руски цареви не мале услуге чинили папском Риму. Тако je благодарећи цару Александоу 1 на Бечком конгресу света лига успоставила свјетску власт римское папе! 3 Римске црквене установе у Русији носиле су одавно титулу „императорских“, док су нпр. православие духовне Академије добиле титулу „императорских“ тек г. 1912! Напокон царска je власт пала, па какву je корист добила од тога римска унија ? Hol Inste in er свједочи; „Doch gab es dabei eine gründliche Enttäuschung“! (стр. б). Тада у очи, да са таковом анимозношћу говоре против византијских и руских царева богослови њемачког народа народа, о ком je њихов знаменити пјесник Heine са јудејскнм сарказмом рекао; „wir thun Alles, was uns von unseren Fürsten befehlen wird“! Проф. Lübeck у свом чланку обраћа пажњу понајвише на догматске разлике између римске и православие цркве. Тим поводом писац пада у погрјешке, од којих ћемо на важније у-

1 Знаменскlй П., Уч. руков. по ист. русск. церкви, Спб. 1904. стр. 215, 216; Прав, бог ос л. Эн цикл. т. VII. Спб. 1906. col. 339-342. чл. Проф. Θ. Титова.

2 Krumbacher К; Qesch. đ. byzant. Lilter. München 1897. s. 69.

3 Байковъ А; Совр. междунар. правоспособ. папства. Спб. 1904. стр 131.

Оцене и прикази