Богословље

казахи. Lübeck тврди, да почевши од 18 вјека до данас сви руски богослови сматрају второканоничне књиге св. Писма „апокрифима“ (стр. 22). Мефутим у „Прост. Катихизису“ (Филарета) на питање: Какъ должно понимать сlи послЪдшя книги (т. ј. неканоничне) ? стоји јасан одговор: Аеанасш Великш говоритъ; онк назначены Отцами для чтешя вступающимъ въ церковь“. Ваљда тек црква не препоручује катихуменима читана апокрифа?! У погледу никео- цариградског символа вјере Lübeck говори, да je он тек на сабору Халкидонском (451 г.) по настојању цариградског епископа, похлепног за влашћу (machtgierige Betreiben) прокламиран и уведен као васе.ъенски символ за крштење (стр. 22, 23). То je буквално понављање теорије протестантског богослова Kattenbusch-a, 1 која посље радова Hefele, : Болотова, 3 Лебедева 4 нема никаквог научное смисла. Исто тако не стоји, да прав, црква сматра тајну крштења ваљаном само кад je извршена „погружаватем“ (стр. 24). У погледу учета о „неизгладљивом карактеру“ тајана није јасно писцу ни римско учете, a joui мате православно (стр. 24, 25). Неправилно je пребацивате православним, што уче, да се пресуштествљете врши тек после епиклезе, jep je и римска црква у прва времена тако вршила тајну Евхаристије. (стр. 25.). Неоснована je тврдта, да се тајна јелеосвећета код православних врши над здрав им а ! (стр. 26.). Односно есхатолошког учета Lübeck говори, да се оно налази у хаотичном стату (ein buntes Durcheinander) и да по православном схватату молитве за мртве немају за тих никакве користи! (стр. 27). Кад већ пнеац није могао да се оријентира у том питату по православним изворима, могао je прочитати слиједеће карактерне, историјски и догматски правилне ријечи у споменутом чланку Weber-a; „Die Orthodoxie war stets mehr zur Ewigkeit als zum Leben hingeneigt. Daher bewahrte sich in ihr der eschatologische Charakter des frühen Christentums mehr als im Abendlande“ (s. 111). Како се писци не придржавају савјета Гете-ова: verplaudern ist schädlich, verschweigen ist gut“, то ми дознајемо из тихових чланака о интензивном, систематском и нашироко раз-

>) Lehrbuch d. vergl. Confessionsk. s. 258, 259. 2 ) Conciliengesch. 11 Aufl. II Bd. s. 453.

s ) Лекцш T. IV. стр. 115.

l ) О нашемъ символЪ стр. 7—60.

Богословље