Богословље
кује са језгром саме вере, али с друге стране оправдании, пошто je подлога учењу о тројичности чиста хришћанска вера у Бога (216). Хришћанска вера у Бога обухвата три момента: 1) Бог потпуно безусловни, апсолутни господар целокупне стварности; 2) Бог који влада у свету и историји и који je у историји даровао човеку највише откривење самога себе; 3) Бог духовнолични који je и људима ставио као циљ њиховог назначења заједницу с његовим вечним духовно-личним животом. Та три момента одговарају најпотпуније трима моментима општег појма религије, т. ј. трима горе поменутим осећањима. А та чињеница спет показује важност философије религије као теолошког задатка. На темељу питања о суштини треба обрађивати питање истине. Обоје треба методски одвајати и методски доводит једно с другим у везу. Верски характер религијског уверења мора бит сачуван, не сме бит рационализован. Истинитост религијског уверења може се научно заступати само индиректно: да се буде начисто с противничким примедбама и да се покаже како и друге области живота указују на циљ религијског веровања. На завршетку Вобермин додирује и питање односа религије и културе. Тврди се да je хришћанска религија према култури одречна или бар индиферентна, а не потврдна. По Вобермину je цела та алтернатива погрешна, недовољна, не исцрпљује ствар (217). Религија није ни просто културно-потврдна, ни културно-одречна, па ни културно-индиферентна. Она je пре света културно-критичка. Она критикује културу са становишта мисли о надсвету, о Богу. А у хришћаиству то културно-критичко држање има тенденцију да постане културно-стваралачко у смислу речи апостола Павла: ми смо сарадници Божји, треба да то будемо и да то све више и више будемо. Дакле културностваралачко и у толико културно-потврдно, али културно-потврдно само тако да то потврђивање културе садржи у себи увек и критику културе као свој услов и претпоставку тако да сваки пренагљени колшромис остане безусловно искључен (218). И то пак показује, као што се види, како аутор схвата заједнички посао философа и теолога, философију религије као теолошки задатак.
Др.
Борислав Лоренц.
6
Богословље