Богословље

удар ц е; ода тле пак и судбином и чшьеницом (fato et facto) названа je Србијом/ 43 ) Имамо и трећег нашег саплеменика, који je на овом пољу у оно доба имао и ширу словенску улогу. На име, у Русији ce трагови употребе грбова y западно-европском њиховом значењу сретају релативно врло касно. Тек у другој половини XVII века појављује ce тамо пасија за употребом грбова. Ради регулисања хералдичких послова, за време владе цара Алексија Михајловића, ознаменоване многим реформама, цар аустријски Леополд I послао му je свога херолдмајстора Куредића, који je, поред осталога, године 1673 написао дело „0 родословљу руских великих књажева и владалаца с указањем сроства измеђе Русије и осам европских држава путем бракова и с изображением њихових краљевских грбоваА

Увођењем Витезовићевог грба Србије, уједињена Митрополија Београдско-Карловачка хтела je да манифестује своје српско порекло и обележје неким спољним вндљивим, али и познатнм и признатим знаком. 2 ) Она je, да бк му дала у неколико специјално свој, црквени вид, задржавајући суштину, окренула огњпла унутра, ка полугама крстэ, а, као народни грб у свима облицима његовим, остало je са огњилима окренутим у поље, онако, како je код Орбинија и Внтозовнћа и из њнх потеклим рукописним хералдичким зборницима нашим. Мојсијев наследник, митрополит Вићентије Јовановић (17311737), продужио je употребљавати исти грб. Да je увођење грба на печатима митрополије изазвала потреба прилика и схватаньа времена, видимо и из тога, што Вићентије Јовановић употребљава нарочито за прописку с државним властима спремљени печат с грбом и латинским натписом: „Vikentius l(vanović) D(ej) C(ratia) Metrop(olita) Belgrad(ensis) et Tot(ius) Natio(nis) Archiepiscop(us).“ 3 ) Свакојако да je и претходник Мојсијев, карловачкн митрополит Вићентије Поповић (I^l3 —1725), на печзту своме још одмах по изберу за митрополита, 1713 године, из сличне нужде и потребе употребио аустријског орла, који у кљуну држи књигу. 4 ) Мојсије je грб Митрополије поербио, а то je могло бити трпљено и дозвољено зато, што je под њим

Ј ) и 2 ) Dr, F. Šišić, О šrpskotn grbu, Savremenik IV, 68 и 69

3 ) ' S a V r e m e n i к IV. 70.

4 ) Годнш њ я д a VI. 135.

110

Богословље