Богословље

Године 1757 штампао je у Москви архимандрит хиландарски Јелисеј Радионовић, пећанац по рођењу, велики, пун српских родољубивих мотива, вид Хиландара и његових зна.менитости, па бакрорезну матрицу, која се и данас у манастиру чува, отуда собом донео, те су отиске са ње сами умножавали и преко поклоннка по православном земљама ширили. Поред оригиналке и заиста величанствене слике дочека цара Душана и царице Јелене приликом њихове посете Хиландару, на основици овог вида je изображен Душан и као „Снлши Стефанъ“ у облацимз, на бесноме коњу, над ратним трофејима, а око њега су четири штата из грбова споменуте Стематографије : десно „Cepöia“, крст са огњилима, (са листа 33а), под њом ~Јллиргческо“, полумесец и звезда (л. 13а); лево „Болгарlа“, усправљени лаф са круном на глави (л. 176), а под њом „Царство &) Неманје Зставлено“, двоглави бели орао (136), дакле и наслови потпуно као у Жефаровића. Монограм имена Св. Саве на печату Каре]скот Типика његовог не само што није люгао бита црквенн грб и повод државчом, него: ко зна да ли ће палеографска сравњивања његових слова, нарочито везаног a и б, са словима датираннх србу.ъа утврдити суврелюност његову са написом салюта типика на коме je. Или ће се свакојако открити, да га je неко много, доцније из благих и доброна.мерних побуда нзрадио и типику прикачио. Г. Пера Ј. Поповић je с разлоголг констатонао, да je техника резања рељефних слова на печату добра 1 ); она су чак и врло лепа, а то баш није знак њихове дубоке старине, нарочито кад се упореде са слабом естетиком писмена и свега обличја наших најстаријих новаца и печата, од којих би овај моно, рам још старији имао бита. На сумњу у његову велику старину наводи нас и то, што je восак, у коме je лечат, данас сасвим потамнео, а, кад га je Димитрије Давидовић видео, био je још зелене боје. 2 ) Значи да je недавно пре тога био израфен у боји, кју су заиста у потписима и на печати.ма својим наши стари архиепископи и патријарси употребљавали, a која je на овом печату као лошија од старих боја, до нашег времена избледела. Осалю наести век, доба нашег препорофаја, у коме се и ликорезаштво

] ) Печат Св. Саве , Прплозп за књижевност, језик, нсторнју π фолклор, к н>. IV, Београд 1925, стр. 248.

2 ) Света Гора са стране вере , художества и повесшнице, Београд 1848, 80.

116

Богослов.ъе